Jevanđelje po Mateju 8

1. A kad side s gore, za Njim idaše naroda mnogo.

2. I gle, covek gubav dode i klanjaše Mu se govoreci: Gospode! Ako hoceš, možeš me ocistiti.

3. I pruživši ruku Isus, dohvati ga se govoreci: Hocu, ocisti se. I odmah ocisti se od gube.

4. I rece mu Isus: Gledaj, nikom ne kazuj, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi svedocanstva njima.

5. A kad ude u Kapernaum, pristupi k Njemu kapetan moleci Ga

6. I govoreci: Gospode! Sluga moj leži doma uzet, i muci se vrlo.

7. A Isus mu rece: Ja cu doci i iscelicu ga.

8. I kapetan odgovori i rece: Gospode! Nisam dostojan da pod krov moj udeš; nego samo reci rec, i ozdravice sluga moj.

9. Jer i ja sam covek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodi, i dode; i sluzi svom: Ucini to, i ucini.

10. A kad cu Isus, udivi se i rece onima što idahu za Njim: Zaista vam kažem: ni u Izrailju tolike vere ne nadoh.

11. I to vam kažem da ce mnogi od istoka i zapada doci i sešce za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom:

12. A sinovi carstva izgnace se u tamu najkrajnju; onde ce biti plac i škrgut zuba.

13. A kapetanu rece Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj cas.

14. I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese.

15. I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše Mu.

16. A uvece dovedoše k Njemu besnih mnogo, i izgna duhove recju, i sve bolesnike isceli:

17. Da se zbude šta je kazao Isaija prorok govoreci: On nemoci naše uze i bolesti ponese.

18. A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi ucenicima svojim da idu na one strane.

19. I pristupivši jedan književnik rece Mu: Ucitelju! Ja idem za Tobom kud god Ti podeš.

20. Rece njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin coveciji nema gde glave zakloniti.

21. A drugi od ucenika Njegovih rece Mu: Gospode! Dopusti mi najpre da idem da ukopam oca svog.

22. A Isus rece njemu: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace.

23. I kad ude u ladu, za Njim udoše ucenici Njegovi.

24. I gle, oluja velika postade na moru da se lada pokri valovima; a On spavaše.

25. I prikucivši se ucenici Njegovi probudiše Ga govoreci: Gospode! Izbavi nas, izgibosmo.

26. I rece im: Zašto ste strašljivi, maloverni? Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i postade tišina velika.

27. A ljudi cudiše se govoreci: Ko je Ovaj da Ga slušaju i vetrovi i more?

28. A kad dode na one strane u zemlju gergesinsku, sretoše Ga dva besna, koji izlaze iz grobova, tako zla da ne mogaše niko proci putem onim.

29. I gle, povikaše: Šta je Tebi do nas, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo pre vremena da muciš nas?

30. A daleko od njih pasaše veliko krdo svinja.

31. I davoli moljahu Ga govoreci: Ako nas izgoniš, pošlji nas da idemo u krdo svinja.

32. I rece im: Idite. I oni izišavši otidoše u svinje. I gle, navali svo krdo s brega u more, i potopiše se u vodi.

33. A svinjari pobegoše; i došavši u grad kazaše sve, i za besne.

34. I gle, sav grad izide na susret Isusu; i videvši Ga moliše da bi otišao iz njihovog kraja.