Jevanđelje po Mateju 21
1. I kad se približiše k Jerusalimu i dodoše u Vitfagu k maslinskoj gori, onda Isus posla dva ucenika
2. Govoreci im: Idite u selo što je prema vama, i odmah cete naci magaricu privezanu i magare s njom: odrešite je i dovedite mi.
3. I ako vam ko rece šta, kažite da oni trebaju Gospodu: i odmah ce ih poslati.
4. A ovo je sve bilo da se zbude šta je kazao prorok govoreci:
5. Kažite kceri Sionovoj: Evo car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarcu, i magaretu sinu magaricinom.
6. I ucenici otidoše, i ucinivši kako im zapovedi Isus.
7. Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i posadiše Ga na njih.
8. A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu.
9. A narod koji idaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreci: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
10. I kad On ude u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreci: Ko je to?
11. A narod govoraše: Ovo je Isus prorok iz Nazareta galilejskog.
12. I ude Isus u crkvu Božju, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po crkvi, i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
13. I rece im: U Pismu stoji: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi naciniste od njega pecinu hajducku.
14. I pristupiše k Njemu hromi i slepi u crkvi, i isceli ih.
15. A kad videše glavari sveštenicki i književnici cudesa što ucini, i decu gde vicu u crkvi i govore: Osana sinu Davidovom, rasrdiše se.
16. I rekoše Mu: Cuješ li šta ovi govore? A Isus rece im: Da! Zar niste nikad citali: Iz usta male dece i koja sisaju nacinio si sebi hvalu?
17. I ostavivši ih izade napolje iz grada u Vitaniju, i zanoci onde.
18. A ujutru, vracajuci se u grad, ogladne.
19. I ugledavši smokvu jednu kraj puta dode k njoj, i ne nade ništa na njoj do lišce samo, i rece joj: Da nikad na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.
20. I videvši to ucenici diviše se govoreci: Kako odmah usahnu smokva!
21. A Isus odgovarajuci rece im: Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, ne samo smokveno ucinicete, nego i gori ovoj ako kažete: Digni se i baci se u more, bice.
22. I sve što uzištete u molitvi verujuci, dobicete.
23. I kad dode u crkvu i stade uciti, pristupiše k Njemu glavari sveštenicki i starešine narodne govoreci: Kakvom vlasti to ciniš? I ko ti dade vlast tu?
24. A Isus odgovarajuci rece im: Ja cu vas upitati jednu rec, koju ako mi kažete, i ja cu vama kazati kakvom vlasti ovo cinim.
25. Krštenje Jovanovo otkuda bi? Ili s neba, ili od ljudi? A oni pomišljavahu u sebi govoreci: Ako kažemo: S neba, reci ce nam: Zašto mu dakle ne verovaste?
26. Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana držahu za proroka.
27. I odgovarajuci Isusu rekoše: Ne znamo. Rece i On njima: Ni ja vama necu kazati kakvom vlasti ovo cinim.
28. Šta vam se cini? Covek neki imaše dva sina; i došavši k prvom rece: Sine! Idi danas radi u vinogradu mom.
29. A on odgovarajuci rece: Necu; a posle se raskaja i otide.
30. I pristupivši k drugom rece tako. A on odgovarajuci rece: Hocu, gospodaru; i ne otide.
31. Koji je od ove dvojice ispunio volju ocevu? Rekoše Mu: Prvi. Rece im Isus: Zaista vam kažem da ce carinici i kurve pre vas uci u carstvo Božje.
32. Jer dode k vama Jovan putem pravednim, i ne verovaste mu; a carinici i kurve verovaše mu; i vi pošto videste to, ne raskajaste se da mu verujete.
33. Drugu pricu cujte: Beše covek domacin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i nacini kulu, i dade ga vinogradarima i otide.
34. A kad se približi vreme rodovima, posla sluge svoje k vinogradarima da prime rodove njegove.
35. I vinogradari pohvatavši sluge njegove jednog izbiše, a jednog ubiše, a jednog zasuše kamenjem.
36. Opet posla druge sluge, više nego pre, i uciniše im tako isto.
37. A po tom posla k njima sina svog govoreci: Postidece se sina mog.
38. A vinogradari videvši sina rekoše medu sobom: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane dostojanje njegovo.
39. I uhvatiše ga, pa izvedoše ga napolje iz vinograda, i ubiše.
40. Kad dode dakle gospodar od vinograda šta ce uciniti vinogradarima onim?
41. Rekoše Mu: Zlocince ce zlom smrti pomoriti; a vinograd dace drugim vinogradarima, koji ce mu davati rodove u svoje vreme.
42. A rece im Isus: Zar niste nikada citali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on je postao glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vašim ocima.
43. Zato vam kažem da ce se od vas uzeti carstvo Božje, i dace se narodu koji njegove rodove donosi.
44. I ko padne na ovaj kamen razbice se; a na koga on padne satrce ga.
45. I cuvši glavari sveštenicki i fariseji price Njegove razumeše da za njih govori.
46. I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer Ga držahu za proroka.