Jevanđelje po Mateju 22
1. I odgovarajuci Isus opet rece im u pricama govoreci:
2. Carstvo je nebesko kao covek car koji nacini svadbu sinu svom.
3. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doci.
4. Opet posla druge sluge govoreci: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodite na svadbu.
5. A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
6. A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.
7. A kad to cu car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
8. Tada rece slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.
9. Idite dakle na raskršce i koga god nadete, dozovite na svadbu.
10. I izišavši sluge one na raskršca sabraše sve koje nadoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
11. Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde coveka neobucenog u svadbeno ruho.
12. I rece mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on ocute.
13. Tada rece car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde ce biti plac i škrgut zuba.
14. Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
15. Tada otidoše fariseji i naciniše vece kako bi Ga uhvatili u reci.
16. I poslaše k Njemu ucenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Ucitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista uciš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.
17. Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harac cesaru ili ne?
18. Razumevši Isus lukavstvo njihovo rece: Što me kušate, licemeri?
19. Pokažite mi novac haracki. A oni donesoše Mu novac.
20. I rece im: Ciji je obraz ovaj i natpis?
21. I rekoše Mu: Cesarev. Tada rece im: Podajte dakle cesarevo cesaru, i Božje Bogu.
22. I cuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.
23. Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga
24. Govoreci: Ucitelju! Mojsije rece: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
25. U nas beše sedam brace; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.
26. A tako i drugi, i treci, sve do sedmog.
27. A posle svih umre i žena.
28. O vaskrsenju dakle koga ce od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.
29. A Isus odgovarajuci rece im: Varate se, ne znajuci Pisma ni sile Božje.
30. Jer o vaskrsenju niti ce se ženiti ni udavati; nego su kao andeli Božji na nebu.
31. A za vaskrsenje mrtvih niste li citali šta vam je rekao Bog govoreci:
32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.
33. I cuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.
34. A fariseji cuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.
35. I upita jedan od njih zakonik kušajuci Ga i govoreci:
36. Ucitelju! Koja je zapovest najveca u zakonu?
37. A Isus rece mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
38. Ovo je prva i najveca zapovest.
39. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
40. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
41. A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus
42. Govoreci: Šta mislite za Hrista, ciji je sin? Rekoše Mu: Davidov.
43. Rece im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreci:
44. Rece Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
45. Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?
46. I niko Mu ne mogaše odgovoriti reci; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.