Jevanđelje po Mateju 19
1. I kad svrši Isus reci ove, otide iz Galileje, i dode u okoline judejske preko Jordana.
2. I za Njim idoše ljudi mnogi i isceli ih onde.
3. I pristupiše k Njemu fariseji da Ga kušaju, i rekoše Mu: Može li covek pustiti ženu svoju za svaku krivicu?
4. A On odgovarajuci rece im: Niste li citali da je Onaj koji je u pocetku stvorio coveka muža i ženu stvorio ih?
5. I rece: Zato ostavice covek oca svog i mater, i prilepice se k ženi svojoj, i bice dvoje jedno telo.
6. Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio covek da ne rastavlja.
7. Rekoše Mu: Zašto dakle Mojsije zapoveda da se da knjiga raspusna, i da se pusti?
8. Rece im: Mojsije je vama dopustio po tvrdi vašeg srca puštati svoje žene; a iz pocetka nije bilo tako.
9. Nego ja vama kažem: Ako ko pusti svoju ženu, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, cini preljubu; i koji uzme puštenicu cini preljubu.
10. Rekoše Mu ucenici Njegovi: Ako je tako coveku sa ženom, nije se dobro ženiti.
11. A On rece im: Ne mogu svi primiti te reci do oni kojima je dano.
12. Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskog. Ko može primiti neka primi.
13. Tada privedoše k Njemu decu da metne ruke na njih, i da se pomoli Bogu; a ucenici zabranjivahu im.
14. A Isus rece: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.
15. I metnuvši na njih ruke otide odande.
16. I gle, neko pristupivši rece Mu: Ucitelju blagi! Kakvo cu dobro da ucinim da imam život vecni?
17. A On rece mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. A ako želiš uci u život, drži zapovesti.
18. Rece Mu: Koje? A Isus rece: Da ne ubiješ; ne ciniš preljube; ne ukradeš; ne svedociš lažno;
19. Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
20. Rece Mu mladic: Sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?
21. Rece mu Isus: Ako hoceš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaceš blago na nebu; pa hajde za mnom.
22. A kad cu mladic rec, otide žalostan; jer beše vrlo bogat.
23. A Isus rece ucenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome uci u carstvo nebesko.
24. I još vam kažem: Lakše je kamili proci kroz iglene uši nego li bogatome uci u carstvo Božije.
25. A kad to cuše ucenici, divljahu se vrlo govoreci: Ko se dakle može spasiti?
26. A Isus pogledavši na njih rece im: Ljudima je ovo nemoguce, a Bogu je sve moguce.
27. Tada odgovori Petar i rece Mu: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo; šta ce dakle biti nama?
28. A Isus rece im: Zaista vam kažem da cete vi koji idete za mnom, u drugom rodenju, kad sede Sin coveciji na prestolu slave svoje, sešcete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.
29. I svaki, koji ostavi kuce, ili bracu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena mog radi, primice sto puta onoliko, i dobice život vecni.
30. Ali ce mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.