Jevanđelje po Mateju 18
1. U taj cas pristupiše k Isusu ucenici govoreci: Ko je dakle najveci u carstvu nebeskom?
2. I dozva Isus dete, i postavi ga medu njih,
3. I rece im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, necete uci u carstvo nebesko.
4. Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveci u carstvu nebeskom.
5. I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.
6. A koji sablazni jednog od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenicni o vratu njegovom, i da potone u dubinu morsku.
7. Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dodu sablazni; ali teško onom coveku kroz koga dolazi sablazan.
8. Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je uci u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj vecni.
9. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život uci, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.
10. Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da andeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.
11. Jer Sin coveciji dode da iznade i spase izgubljeno.
12. Šta vam se cini? Kad ima jedan covek sto ovaca pa zade jedna od njih, ne ostavi li on devedeset i devet u planini, i ide da traži onu što je zašla?
13. I ako se dogodi da je nade, zaista vam kažem da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle.
14. Tako nije volja Oca vašeg nebeskog da pogine jedan od ovih malih.
15. Ako li ti sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga medu sobom i njim samim; ako te posluša, dobio si brata svog.
16. Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednog ili dvojicu da sve reci ostanu na ustima dva ili tri svedoka.
17. Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne posluša ni crkvu, da ti bude kao neznabožac i carinik.
18. Jer vam kažem zaista: šta god svežete na zemlji bice svezano na nebu, i šta god razrešite na zemlji bice razrešeno na nebu.
19. Još vam kažem zaista: ako se dva od vas slože na zemlji u cemu mu drago, zašto se uzmole, dace im Otac moj koji je na nebesima.
20. Jer gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja medu njima.
21. Tada pristupi k Njemu Petar i rece: Gospode! Koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?
22. Rece njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
23. Zato je carstvo nebesko kao covek car koji namisli da se proracuna sa svojim slugama.
24. I kad se poce racunati, dovedoše mu jednog dužnika od deset hiljada talanata.
25. I buduci da nemaše cim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati.
26. No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreci: Gospodaru! Pricekaj me, i sve cu ti platiti.
27. A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu.
28. A kad izide sluga taj, nade jednog od svojih drugara koji mu je dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreci: Daj mi šta si dužan.
29. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreci: Pricekaj me, i sve cu ti platiti.
30. A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga.
31. Videvši pak drugari njegovi taj dogadaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svom sav dogadaj.
32. Tada ga dozva gospodar njegov, i rece mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio.
33. Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah?
34. I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga muciteljima dok ne plati sav dug svoj.
35. Tako ce i Otac moj nebeski uciniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih.