Jevanđelje po Mateju 13

1. I onaj dan izišavši Isus iz kuce sedaše kraj mora.

2. I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora uci u ladu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3. I On im kaziva mnogo u pricama govoreci: Gle, izide sejac da seje.

4. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dodoše ptice i pozobaše ih;

5. A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6. I kad obasja sunce, povenuše, i buduci da nemahu žila, posahnuše.

7. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9. Ko ima uši da cuje neka cuje.

10. I pristupivši ucenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pricama?

11. A On odgovarajuci rece im: Vama je dano da znate tajne carstva nebeskog, a njima nije dano.

12. Jer ko ima, dace mu se, i preteci ce mu; a koji nema, uzece mu se i ono što ima.

13. Zato im govorim u pricama, jer gledajuci ne vide, i cujuci ne cuju niti razumeju.

14. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima cete cuti, i necete razumeti; i ocima cete gledati, i necete videti.

15. Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško cuju, i oci su svoje zatvorili da kako ne vide ocima, i ušima ne cuju, i srcem ne razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.

16. A blago vašim ocima što vide, i ušima vašim što cuju.

17. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i cuti šta vi cujete, i ne cuše.

18. Vi pak cujte pricu o sejacu:

19. Svakome koji sluša rec o carstvu i ne razume, dolazi necastivi i krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.

20. A na kamenu posejano to je koji sluša rec i odmah s radosti primi je,

21. Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju reci radi, odmah udari natrag.

22. A posejano u trnju to je koji sluša rec, no briga ovog sveta i prevara bogatstva zaguše rec, i bez roda ostane.

23. A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša rec i razume, koji dakle i rod rada, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.

24. Drugu pricu kaza im govoreci: Carstvo je nebesko kao covek koji poseja dobro seme u polju svom,

25. A kad ljudi pospaše, dode njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide.

26. A kad nice usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.

27. Tada dodoše sluge domacinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?

28. A on rece im: Neprijatelj covek to ucini. A sluge rekoše mu: Hoceš li dakle da idemo da ga pocupamo?

29. A on rece: Ne; da ne bi cupajuci kukolj pocupali zajedno s njime pšenicu.

30. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reci cu žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.

31. Drugu pricu kaza im govoreci: Carstvo je nebesko kao zrno gorušicino koje uzme covek i poseje na njivi svojoj,

32. Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, vece je od svega povrca, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.

33. Drugu pricu kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.

34. Sve ovo u pricama govori Isus ljudima, i bez price ništa ne govoraše im:

35. Da se zbude šta je kazao prorok govoreci: Otvoricu u pricama usta svoja, kazacu sakriveno od postanja sveta.

36. Tada ostavi Isus ljude, i dode u kucu. I pristupiše k Njemu ucenici Njegovi govoreci: Kaži nam pricu o kukolju na njivi.

37. A On odgovarajuci rece im: Koji seje dobro seme ono je Sin coveciji;

38. A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla;

39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste davo; a žetva je posledak ovog veka; a žeteoci su andeli.

40. Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako ce biti na kraju ovog veka.

41. Poslace Sin coveciji andele svoje, i sabrace iz carstva Njegovog sve sablazni i koji cine bezakonje.

42. I bacice ih u pec ognjenu: onde ce biti plac i škrgut zuba.

43. Tada ce se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima uši da cuje neka cuje.

44. Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši covek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.

45. Još je carstvo nebesko kao covek trgovac koji traži dobar biser,

46. Pa kad nade jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

47. Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od svake ruke ribe;

48. Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre u sudove, a zle baciše napolje.

49. Tako ce biti na poletku veka: izici ce andeli i odlucice zle od pravednih.

50. I bacice ih u pec ognjenu: onde ce biti plac i škrgut zuba.

51. Rece im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.

52. A On im rece: Zato je svaki književnik koji se naucio carstvu nebeskom kao domacin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.

53. I kad svrši Isus price ove, otide odande.

54. I došavši na postojbinu svoju, ucaše ih po zbornicama njihovim tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moci?

55. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braca njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?

56. I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?

57. I sablažnjavahu se o Njega. A Isus rece im: Nema proroka bez casti osim na postojbini svojoj i u domu svom.

58. I ne stvori onde cudesa mnogih za neverstvo njihovo.