Jevanđelje po Mateju 26
1. I kad svrši Isus reci ove, rece ucenicima svojim:
2. Znate da ce do dva dana biti pasha, i Sina covecijeg predace da se razapne.
3. Tada skupiše se glavari sveštenicki i književnici i starešine narodne u dvor poglavara sveštenickog po imenu Kajafe;
4. I svetovaše se kako bi Isusa iz prevare uhvatili i ubili.
5. I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.
6. A kad Isus beše u Vitaniji u kuci Simona gubavog,
7. Pristupi k Njemu žena sa sklenicom mira mnogocenog, i izli na glavu Njegovu kad sedaše za trpezom.
8. A kad videše to ucenici Njegovi, rasrdiše se govoreci: Zašto se cini takva šteta?
9. Jer se moglo ovo prodati skupo i novci dati siromasima.
10. A kad razume Isus, rece im: Šta smetate ženu? Ona ucini dobro delo na meni.
11. Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.
12. A ona izlivši miro ovo na telo moje za ukop me prigotovi.
13. Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda ovo jevandelje po svemu svetu, kazace se i to za spomen njen što ucini ona.
14. Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide ka glavarima sveštenickim,
15. I rece: Šta cete mi dati da vam ga izdam? A oni mu obrekoše trideset srebrnika.
16. I otada tražaše zgodu da Ga izda.
17. A u prvi dan presnih hlebova pristupiše ucenici k Isusu govoreci: Gde ceš da ti zgotovimo pashu da jedeš?
18. A On rece: Idite u grad k tome i tome, i kažite mu: Ucitelj kaže: vreme je moje blizu, u tebe cu da ucinim pashu s ucenicima svojim.
19. I uciniše ucenici kako im zapovedi Isus, i ugotoviše pashu.
20. A kad bi uvece, sede za trpezu sa dvanaestoricom.
21. I kad jedahu rece im: Zaista vam kažem: jedan izmedu vas izdace me.
22. I zabrinuvši se vrlo poceše svaki govoriti Mu: Da nisam ja, Gospode?
23. A On odgovarajuci rece: Koji umoci sa mnom ruku u zdelu onaj ce me izdati.
24. Sin coveciji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom coveku koji izda Sina covecijeg; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj covek.
25. A Juda, izdajnik Njegov, odgovarajuci rece: Da nisam ja, ravi? Rece mu: Ti kaza.
26. I kad jedahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše ucenicima, i rece: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.
27. I uze cašu i davši hvalu dade im govoreci: Pijte iz nje svi;
28. Jer je ovo krv moja novog zaveta koja ce se proliti za mnoge radi otpuštenja greha.
29. Kažem vam pak da necu odsad piti od ovog roda vinogradskog do onog dana kad cu piti s vama novog u carstvu Oca svog.
30. I otpojavši hvalu izidoše na goru maslinsku.
31. Tada rece im Isus: Svi cete se vi sablazniti o mene ovu noc; jer u pismu stoji: Udaricu pastira i ovce od stada razbežace se.
32. A po vaskrsenju svom ja idem pred vama u Galileju.
33. A Petar rece Mu: Ako se i svi sablazne o tebe ja se necu nikad sablazniti.
34. Rece mu Isus: Zaista ti kažem: nocas dok petao ne zapeva tri puta ceš me se odreci.
35. Rece Njemu Petar: Da bih znao i umreti s Tobom necu Te se odreci. Tako i svi ucenici rekoše.
36. Tada dode Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i rece ucenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu.
37. I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poce tužiti.
38. Tada rece im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; pocekajte ovde, i stražite sa mnom.
39. I otišavši malo pade na lice svoje moleci se i govoreci: Oce moj! Ako je moguce da me mimoide caša ova; ali opet ne kako ja hocu nego kako Ti.
40. I došavši k ucenicima nade ih gde spavaju, i rece Petru: Zar ne mogoste jedan cas postražiti sa mnom?
41. Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srcan, ali je telo slabo.
42. Opet po drugi put otide i pomoli se govoreci: Oce moj! Ako me ne može caša ova mimoici da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.
43. I došavši nade ih opet gde spavaju; jer im behu oci otežale.
44. I ostavivši ih otide opet i treci put te se pomoli govoreci one iste reci.
45. Tada dode k ucenicima svojim i rece im: Jednako spavate i pocivate; evo se približi cas, i Sin coveciji predaje se u ruke grešnika.
46. Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.
47. I dok On još tako govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dode, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara sveštenickih i starešina narodnih.
48. A izdajnik Njegov dade im znak govoreci: Koga ja celivam onaj je; držite ga.
49. I odmah pristupivši k Isusu rece: Zdravo, ravi! I celiva Ga.
50. A Isus rece mu: Prijatelju! Šta ceš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše Ga.
51. I gle, jedan od onih što behu sa Isusom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu poglavara sveštenickog, i odsece mu uho.
52. Tada rece mu Isus: Vrati nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož od noža ce izginuti.
53. Ili misliš ti da ja ne mogu sad umoliti Oca svog da mi pošalje više od dvanaest legeona andela?
54. Ali kako bi se ispunilo šta stoji u pismu da ovo treba da bude?
55. U taj cas rece Isus ljudima: Kao na hajduka izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo uceci u crkvi, i ne uhvatiste me.
56. A ovo sve bi da se zbudu pisma prorocka. Tada ucenici svi ostaviše Ga, i pobegoše.
57. I oni što uhvatiše Isusa odvedoše Ga poglavaru sveštenickom, Kajafi, gde se književnici i starešine sabraše.
58. A Petar idaše za Njim izdaleka do dvora poglavara sveštenickog i ušavši unutra sede sa slugama da vidi svršetak.
59. A glavari sveštenicki i starešine i sav sabor tražahu lažna svedocanstva na Isusa da bi Ga ubili;
60. I ne nadoše; i premda mnogi lažni svedoci dolaziše, ne nadoše. Najposle dodoše dva lažna svedoka,
61. I rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti crkvu Božju i za tri dana naciniti je.
62. I ustavši poglavar sveštenicki rece Mu: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoce?
63. A Isus je cutao. I poglavar sveštenicki odgovarajuci rece Mu: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos sin Božji?
64. Rece mu Isus: Ti kaza. Ali ja vam kažem: odsele cete videti Sina covecijeg gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskim.
65. Tada poglavar sveštenicki razdre haljine svoje govoreci: Huli na Boga; šta nam trebaju više svedoci? Evo sad custe hulu njegovu.
66. Šta mislite? A oni odgovarajuci rekoše: Zaslužio je smrt.
67. Tada pljunuše Mu u lice, i udariše Ga po licu, a jedni Mu daše i priuške
68. Govoreci: Proreci nam, Hriste, ko te udari?
69. A Petar sedaše napolju na dvoru, i pristupi k njemu jedna sluškinja govoreci: i ti si bio s Isusom Galilejcem.
70. A on se odrece pred svima govoreci: Ne znam šta govoriš.
71. A kad izide k vratima ugleda ga druga, i rece onima što behu onde: i ovaj beše sa Isusom Nazarecaninom.
72. On opet odrece se kletvom: Ne znam tog coveka.
73. A malo potom pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.
74. Tada se poce kleti i preklinjati da ne zna tog coveka. I odmah zapeva petao.
75. I opomenu se Petar reci Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva tri puta ceš me se odreci. I izašavši napolje plaka gorko.