Jevanđelje po Mateju 27
1. A kad bi ujutru, uciniše vece svi glavari sveštenicki i starešine narodne za Isusa da Ga pogube.
2. I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji.
3. Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima sveštenickim i starešinama
4. Govoreci: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ceš videti.
5. I bacivši srebrnike u crkvi izide, i otide te se obesi.
6. A glavari sveštenicki uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.
7. Nego se dogovoriše te kupiše za njih loncarevu njivu za groblje gostima.
8. Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.
9. Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreci: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;
10. I dadoše ih za njivu loncarevu, kao što mi kaza Gospod.
11. A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreci: Ti li si car judejski? A Isus rece mu: Ti kažeš.
12. I kad Ga tužahu glavari sveštenicki i starešine, ništa ne odgovori.
13. Tada rece mi Pilat: Cuješ li šta na tebe svedoce?
14. I ne odgovori mu ni jednu rec tako da se sudija divljaše vrlo.
15. A o svakom prazniku pashe beše obicaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoce.
16. A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava.
17. I kad se sabraše, rece im Pilat: Koga hocete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?
18. Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.
19. A kad sedaše u sudu, poruci mu žena njegova govoreci: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.
20. A glavari sveštenicki i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.
21. A sudija odgovarajuci rece im: Koga hocete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.
22. Rece im Pilat: A šta cu ciniti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.
23. Sudija pak rece: A kakvo je zlo ucinio? A oni glasno povikaše govoreci: Da se razapne.
24. A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veca buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreci: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi cete videti.
25. I odgovarajuci sav narod rece: Krv njegova na nas i na decu našu.
26. Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.
27. Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu cetu vojnika.
28. I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu.
29. I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreci: Zdravo, care judejski!
30. I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi.
31. I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.
32. I izlazeci nadoše coveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.
33. I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,
34. Dadoše Mu da pije sirce pomešano sa žuci, i okusivši ne hte da pije.
35. A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke;
36. I sedahu onde te Ga cuvahu.
37. I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.
38. Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.
39. A koji prolažahu huljahu na Nj mašuci glavama svojim.
40. I govoreci: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana nacinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, sidi s krsta.
41. A tako i glavari sveštenicki s književnicima i starešinama podsmevajuci se govorahu:
42. Drugima pomože, a sebi ne može pomoci. Ako je car Izrailjev, neka side sad s krsta pa cemo ga verovati.
43. On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji.
44. Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.
45. A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
46. A oko devetog sata povika Isus glasno govoreci: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
47. A neki od onih što stajahu onde cuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.
48. I odmah otrca jedan od njih te uze sunder, i napuni octa, pa natace na trsku, te Ga pojaše.
49. A ostali govorahu: Stani da vidimo hoce li doci Ilija da mu pomogne.
50. A Isus opet povika glasno i ispusti dušu.
51. I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;
52. I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;
53. I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, udoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
54. A kapetan i koji s njim cuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreci: Zaista ovaj beše Sin Božji.
55. I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu.
56. Medu kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.
57. A kad bi uvece, dode covek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takode bio ucenik Isusov.
58. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.
59. I uzevši Josif telo zavi Ga u platno cisto;
60. I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.
61. A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i sedahu prema grobu.
62. Sutradan pak po petku sabraše se glavari sveštenicki i fariseji kod Pilata,
63. I rekoše: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laža kaza još za života: Posle tri dana ustacu.
64. Zato zapovedi da se utvrdi grob do treceg dana da ne dodu kako ucenici njegovi nocu i da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Usta iz mrtvih; i bice poslednja prevara gora od prve.
65. Rece im Pilat: Evo vam straže, pa idite te utvrdite kako znate.
66. A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapecatiše kamen.