Jevanđelje po Mateju 20

1. Jer je carstvo nebesko kao covek domacin koji ujutru rano izide da naima poslenike u vinograd svoj.

2. I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj.

3. I izišavši u treci sat, vide druge gde stoje na trgu besposleni,

4. I njima rece: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo dacu vam.

5. I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, ucini tako.

6. I u jedanaesti sat izišavši nade druge gde stoje besposleni, i rece im: Što stojite ovde sav dan besposleni?

7. Rekoše mu: Niko nas ne najmi. Rece im: Idite i vi u moj vinograd, i šta bude pravo primicete.

8. A kad bi u vece, rece gospodar od vinograda k pristavu svom: Dozovi poslenike i podaj im platu pocevši od poslednjih do prvih.

9. I došavši koji su u jedanaesti sat najmljeni primiše po groš.

10. A kad dodoše prvi, mišljahu da ce više primiti: I primiše i oni po groš.

11. I primivši vikahu na gospodara.

12. Govoreci: Ovi poslednji jedan sat radiše, i izjednaci ih s nama koji smo se citav dan mucili i goreli.

13. A on odgovarajuci rece jednom od njih: Prijatelju! Ja tebi ne cinim krivo; Nisi li pogodio sa mnom po groš?

14. Uzmi svoje pa idi; A ja hocu i ovom poslednjem da dam kao i tebi.

15. Ili zar ja nisam vlastan u svom ciniti šta hocu? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?

16. Tako ce biti poslednji prvi i prvi poslednji; jer je mnogo zvanih, a malo izbranih.

17. I pošavši Isus u Jerusalim uze nasamo dvanaest ucenika na putu, i rece im:

18. Evo idem u Jerusalim, i Sin coveciji bice predan glavarima sveštenickim i književnicima; i osudice Ga na smrt;

19. I predace Ga neznabošcima da Mu se rugaju i da Ga biju i razapnu; i treci dan ustace.

20. Tada pristupi k Njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima klanjajuci Mu se i moleci Ga za nešto.

21. A On joj rece: Šta hoceš? Rece Mu: Zapovedi da sedu ova moja dva sina, jedan s desne strane Tebi, a jedan s leve strane Tebi, u carstvu Tvom.

22. A Isus odgovarajuci rece: Ne znate šta tražite; možete li piti cašu koju cu ja piti i krstiti se krštenjem kojim se ja krstim? Rekoše Mu: Možemo.

23. I rece im: Cašu dakle moju ispicete, i krsticete se krštenjem kojim se ja krstim; ali da sedete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego kome je ugotovio Otac moj.

24. I kad cuše ostalih deset ucenika, rasrdiše se na ta dva brata.

25. A Isus dozvavši ih rece: Znate da knezovi narodni zapovedaju narodu, i poglavari upravljaju njim.

26. Ali medu vama da ne bude tako; nego koji hoce da bude veci medu vama, da vam služi.

27. I koji hoce medu vama da bude prvi, da vam bude sluga.

28. Kao što ni Sin coveciji nije došao da Mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.

29. I kad je izlazio iz Jerihona za Njim idaše narod mnogi.

30. I gle, dva slepca sedahu kraj puta, i cuvši da Isus prolazi povikaše govoreci: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!

31. A narod precaše im da ucute; a oni još vecma povikaše govoreci: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov!

32. I ustavivši se Isus dozva ih, i rece: Šta hocete da vam ucinim?

33. Rekoše Mu: Gospode, da se otvore oci naše.

34. I smilova se Isus, i dohvati se ociju njihovih, i odmah progledaše oci njihove, i otidoše za Njim.