Jevanđelje po Marku 8
1. U to vreme, kad beše vrlo mnogo naroda i ne imahu šta jesti, dozva Isus ucenike svoje i rece im:
2. Žao mi je naroda, jer vec tri dana stoje kod mene i nemaju ništa jesti.
3. I ako ih otpustim gladne kucama njihovim, oslabice na putu; jer su mnogi od njih došli izdaleka.
4. I odgovoriše Mu ucenici Njegovi: Otkuda cemo uzeti hleba ovde u pustinji da ih nahranimo?
5. I zapita ih: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.
6. I zapovedi narodu da posedaju po zemlji; i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi, i dade ucenicima svojim da razdadu; i razdadoše narodu.
7. I imahu malo ribica; i njih blagoslovivši rece da i njih razdadu.
8. I jedoše, i nasitiše se, i nakupiše komada što pretece sedam kotarica.
9. A onih što su jeli beše oko cetiri hiljade. I otpusti ih.
10. I odmah ude u ladu s ucenicima svojim, i dode u okoline dalmanutske.
11. I izadoše fariseji, i poceše se prepirati s Njim, i kušajuci Ga iskahu od Njega znak s neba.
12. I uzdahnuvši duhom svojim rece: Zašto rod ovaj znak traži? Zaista vam kažem: nece se dati rodu ovome znak.
13. I ostavivši ih ude opet u ladu, i ode na one strane.
14. I zaboraviše ucenici Njegovi uzeti hleba, i nemahu sa sobom u ladi do jedan hleb.
15. I zapovedaše im govoreci: Gledajte, cuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.
16. I mišljahu, jedan drugom govoreci: To je što hleba nemamo.
17. I razumevši Isus rece im: Šta mislite što hleba nemate? Zar još ne osecate, niti razumete? Zar je još okamenjeno srce vaše?
18. Oci imate i ne vidite? Uši imate i ne cujete? I ne pamtite li
19. Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih komada nakupiste? Rekoše Mu: Dvanaest.
20. A sad sedam na cetiri hiljade, koliko punih kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.
21. I rece im: Kako ne razumete?
22. I dode u Vitsaidu; i dovedoše k Njemu slepoga, i moljahu Ga da ga se dotakne.
23. I uzevši za ruku slepoga izvede ga napolje iz sela, i pljunuvši mu u oci metnu ruke na nj, i zapita ga vidi li šta.
24. I pogledavši rece: Vidim ljude gde idu kao drva.
25. I potom opet metnu mu ruke na oci, i rece mu da progleda: i isceli se, i vide sve lepo.
26. I posla ga kuci njegovoj govoreci: Ne ulazi u selo, niti kazuj kome u selu.
27. I izade Isus i ucenici Njegovi u sela Cesarije Filipove; i putem pitaše ucenike svoje govoreci im: Ko govore ljudi da sam ja?
28. A oni odgovoriše: Jovan krstitelj; drugi: Ilija; a drugi: Koji od proroka.
29. A On im rece: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuci rece Mu: Ti si Hristos.
30. I zapreti im da nikome ne kazuju za Njega.
31. I poce ih uciti da Sinu covecjem valja mnogo postradati, i da ce Ga okriviti starešine i glavari sveštenicki i književnici, i da ce Ga ubiti, i treci dan da ce ustati.
32. I govoraše o tom ne ustrucavajuci se. I Petar uze Ga i poce Ga odvracati.
33. A On obrnuvši se i pogledavši na ucenike svoje zapreti Petru govoreci: Idi od mene sotono; jer ti ne misliš šta je Božje nego šta je ljudsko.
34. I dozvavši narod s ucenicima svojim rece im: Ko hoce za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za mnom ide.
35. Jer ko hoce dušu svoju da sacuva, izgubice je; a ko izgubi dušu svoju mene radi i jevandelja onaj ce je sacuvati.
36. Jer kakva je korist coveku ako zadobije sav svet, a duši svojoj naudi?
37. Ili kakav ce otkup dati covek za dušu svoju?
38. Jer ko se postidi mene i mojih reci u rodu ovom preljubotvornom i grešnom, i Sin ce se covecji postideti njega kad dode u slavi Oca svog s andelima svetima.