Jevanđelje po Marku 15
1. I odmah ujutru uciniše vece glavari sveštenicki sa starešinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše Ga i predadoše Pilatu.
2. I upita Ga Pilat: Jesi li ti car judejski? A On odgovarajuci rece mu: Ti kažeš.
3. I tužahu Ga glavari sveštenicki vrlo.
4. A Pilat opet upita Ga govoreci: Zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svedoce na tebe.
5. Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.
6. A o svakom prazniku puštaše im po jednog sužnja koga iskahu.
7. A beše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojim drugarima koji su u buni prolili krv.
8. I povikavši narod stade iskati što im svagda cinjaše.
9. A Pilat im odgovori govoreci: Hocete li da vam pustim cara judejskog?
10. Jer znaše da su Ga iz zavisti predali glavari sveštenicki.
11. Ali glavari sveštenicki podgovoriše narod bolje Varavu da traže da im pusti.
12. A Pilat opet odgovarajuci rece im: A šta hocete da cinim s tim što ga zovete carem judejskim?
13. A oni opet povikaše: Raspni ga.
14. A Pilat im rece: A kakvo je zlo ucinio? A oni glasno vikahu: Raspni ga.
15. A Pilat želeci ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da Ga razapnu.
16. A vojnici Ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu cetu vojnika,
17. I obukoše Mu skerletnu kabanicu, i opletavši venac od trnja metnuše na Nj.
18. I stadoše Ga pozdravljati govoreci: Zdravo, care judejski!
19. I bijahu Ga po glavi trskom, i pljuvahu na Nj, i padajuci na kolena poklanjahu Mu se.
20. I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega skerletnu kabanicu, i obukoše Ga u Njegove haljine i izvedoše Ga da Ga razapnu.
21. I nateraše nekog Simona iz Kirine, oca Aleksandrovog i Rufovog, koji idaše iz polja, da Mu ponese krst.
22. I dovedoše Ga na mesto Golgotu, koje ce reci: Kosturnica.
23. I davahu Mu da pije vino sa smirnom, a On ne uze.
24. I kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacajuci kocke za njih ko ce šta uzeti.
25. A beše sat treci kad Ga razapeše.
26. I beše natpis Njegove krivice napisan: Car judejski.
27. I s Njim raspeše dva hajduka, jednog s desne, a jednog s leve strane Njemu.
28. I izvrši se pismo koje govori: i metnuše Ga medu zlocince.
29. I koji prolažahu, huljahu na Nj mašuci glavama svojim i govoreci: Aha! Ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana nacinjaš,
30. Pomozi sam sebi i sidi s krsta.
31. Tako i glavari sveštenicki s književnicima rugahu se govoreci jedan drugom: Drugima pomože, a sebi ne može pomoci.
32. Hristos car Izrailjev neka side sad s krsta da vidimo, pa cemo mu verovati. I oni što behu s Njim razapeti rugahu Mu se.
33. A u šestom satu bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
34. I u devetom satu povika Isus glasno govoreci: Eloi! Eloi! Lama savahtani? Koje znaci: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
35. I neko od onih što stajahu onde cuvši to govorahu: Eno zove Iliju.
36. A jedan otrca te napuni sunder octa, pa nataknuvši na trsku pojaše Ga govoreci: Stanite da vidimo hoce li doci Ilija da ga skine.
37. A Isus povika glasno, i izdahnu.
38. I zavesa crkvena razdre se na dvoje s vrha do na dno.
39. A kad vide kapetan koji stajaše prema Njemu da s takvom vikom izdahnu, rece: Zaista covek ovaj Sin Božji beše.
40. A behu i žene koje gledahu izdaleka, medu kojima beše i Marija Magdalina i Marija Jakova malog i Josije mati, i Solomija,
41. Koje idahu za Njim i kad beše u Galileji, i služahu Mu; i druge mnoge koje behu došle s Njim u Jerusalim.
42. I kad bi uvece (jer beše petak, to jest uoci subote),
43. Dode Josif iz Arimateje, pošten savetnik, koji i sam carstvo Božje cekaše, i usudi se te ude k Pilatu i zaiska telo Isusovo.
44. A Pilat se zacudi da je vec umro; i dozvavši kapetana zapita ga: Je li davno umro?
45. I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.
46. I kupivši platno, i skinuvši Ga, obavi platnom, i metnu Ga u grob koji beše isecen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.
47. A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde Ga metahu.