Jevanđelje po Marku 4
1. I opet poce uciti kod mora, i skupiše se oko Njega ljudi mnogi tako da mora uci u ladu, i sedeti na moru; a narod sav beše na zemlji kraj mora.
2. I ucaše ih u pricama mnogo, i govoraše im u nauci svojoj:
3. Slušajte: evo izide sejac da seje.
4. I kad sejaše, dogodi se da jedno pade ukraj puta, i dodoše ptice i pozobaše ga.
5. A drugo pade na kamenito mesto gde ne beše mnogo zemlje; i odmah iznice; jer ne beše u dubinu zemlje:
6. A kad obasja sunce, uvenu, i buduci da nemaše korena, usahnu.
7. I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese rod.
8. I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji je napredovao i rastao i donosio po trideset i po šezdeset i po sto.
9. I rece: Ko ima uši da cuje neka cuje.
10. A kad osta sam, zapitaše Ga koji behu s Njim i sa dvanaestoricom za ovu pricu.
11. I rece im: Vama je dano da znate tajne carstva Božjeg, a onima napolju sve u pricama biva;
12. Da ocima gledaju i da ne vide, i ušima slušaju i da ne razumeju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste gresi.
13. I rece im: Zar ne razumete ovu pricu? A kako cete sve price razumeti?
14. Sejac rec seje.
15. A ono su kraj puta, gde se seje rec i kad je cuju odmah dode sotona i otme rec posejanu u srcima njihovim.
16. Tako su i ono što se seje na kamenitim mestima, koji kad cuju rec odmah je prime s radošcu;
17. Ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih poteraju reci radi, odmah se sablazne.
18. A ono su što se u trnju seje koji slušaju rec,
19. Ali brige ovog sveta i prevara bogatstva i ostale slasti udu i zaguše rec, i bez roda ostane.
20. A ono su što se na dobroj zemlji seje koji slušaju rec i primaju, i donose rod po trideset i po šezdeset i po sto.
21. I govoraše im: Eda li se sveca užiže da se metne pod sud ili pod odar? A ne da se na svecnjak metne?
22. Jer nema ništa tajno što nece biti javno; niti ima šta sakriveno što nece izaci na videlo.
23. Ako ima ko uši da cuje neka cuje.
24. I govoraše im: Pamtite šta cujete: kakvom merom merite onakvom ce vam se meriti i dometnuce se vama koji slušate.
25. Jer ko ima, dace mu se; a koji nema, uzece mu se i ono što ima.
26. I govoraše im: Tako je carstvo Božje kao covek kad baci seme u zemlju;
27. I spava i ustaje nocu i danju; i seme nice i raste, da ne zna on.
28. Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.
29. A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.
30. I govoraše: Kakvo cemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj cemo ga prici iskazati?
31. Ono je kao zrno gorušicino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji;
32. A kad se poseje, uzraste i bude vece od sveg povrca, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.
33. I takvim mnogim pricama kazivaše im rec, koliko mogahu slušati.
34. A bez prica ne govoraše im ni reci. A ucenicima posebno kazivaše sve.
35. I rece im onaj dan uvece: Hajdemo na one strane.
36. I otpustivši narod uzeše Ga kako beše u ladi; a i druge lade behu s Njim.
37. I postade velika oluja; i valovi tako zalivahu u ladu da se vec napuni.
38. A On na krmi spavaše na uzglavlju; i probudiše Ga, i rekoše Mu: Ucitelju! Zar Ti ne mariš što ginemo?
39. I ustavši zapreti vetru, i rece moru: Cuti, prestani. I utoli vetar, i postade tišina velika.
40. I rece im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere.
41. I uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugom: Ko je Ovaj, dakle, da Ga i vetar i more slušaju?