Jevanđelje po Marku 14

1. Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenicki i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili.

2. Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

3. I kad beše On u Vitaniji u kuci Simona gubavog i sedaše za trpezom, dode žena sa sklenicom mnogocenoga mira cistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu.

4. A neki se srdahu govoreci: Zašto se to miro prosipa tako?

5. Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju.

6. A Isus rece: Ostavite je; šta joj smetate? Ona ucini dobro delo na meni.

7. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hocete možete im dobro ciniti; a mene nemate svagda.

8. Ona šta može, ucini: ona pomaza napred telo moje za ukop.

9. Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevandelje ovo po svemu svetu, kazace se i to za spomen njen.

10. I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima sveštenickim da im Ga izda.

11. A oni cuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.

12. I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu ucenici Njegovi: Gde ceš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš?

13. I posla dvojicu od ucenika svojih i rece im: Idite u grad, i srešce vas covek koji nosi vodu u krcagu; idite za njim,

14. I gde ude kažite gospodaru od one kuce: Ucitelj veli: Gde je gostionica gde cu jesti pashu s ucenicima svojim?

15. I on ce vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite.

16. I izadoše ucenici Njegovi, i dodoše u grad, i nadoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.

17. I kad bi uvece, dode sa dvanaestoricom.

18. I kad sedahu za trpezom i jedahu rece Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdace me.

19. A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja?

20. A On odgovarajuci rece im: Jedan od dvanaestorice koji umoci sa mnom u zdelu.

21. Sin covecji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom coveku koji izda Sina covecjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj covek.

22. I kad jedahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i rece: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.

23. I uze cašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi.

24. I rece im: Ovo je krv moja novog zaveta koja ce se proliti za mnoge.

25. Zaista vam kažem: više necu piti od roda vinogradskog do onog dana kad cu ga piti novog u carstvu Božjem.

26. I otpojavši hvalu izadoše na goru maslinsku.

27. I rece im Isus: Svi cete se vi sablazniti o mene ovu noc; jer je pisano: udaricu pastira i ovce ce se razbeci.

28. Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju.

29. A Petar Mu rece: Ako se i svi sablazne, ali ja necu.

30. I rece mu Isus: Zaista ti kažem: nocas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ceš me se odreci.

31. A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti necu Te se odreci. Tako i svi govorahu.

32. I dodoše u selo koje se zove Getsimanija, i rece ucenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu.

33. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poce tužiti.

34. I rece im: Žalosna je duša moja do smrti; pocekajte ovde, i stražite.

35. I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao cas, ako je moguce.

36. I govoraše: Ava Oce! Sve je moguce Tebi; pronesi cašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hocu, nego kako Ti.

37. I dode i nade ih gde spavaju, i rece Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog casa postražiti?

38. Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srcan ali je telo slabo.

39. I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reci govoreci.

40. I vrativši se nade ih opet gde spavaju; jer im behu oci otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili.

41. I dode treci put, i rece im: Jednako spavate i pocivate; dosta je; dode cas; evo se predaje Sin covecji u ruke grešnicima.

42. Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.

43. I odmah, dok On još govoraše, dode Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara sveštenickih i od književnika i starešina.

44. I izdajnik Njegov dade im znak govoreci: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga cuvajuci.

45. I došavši odmah pristupi k Njemu, i rece: Ravi! Ravi! I celiva Ga.

46. A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga.

47. A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara sveštenickog, i odsece mu uho.

48. I odgovarajuci Isus rece im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite,

49. A svaki dan sam bio kod vas u crkvi i ucio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo.

50. I ostavivši Ga, ucenici svi pobegoše.

51. I za Njim idaše nekakav mladic ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladica.

52. A on ostavivši platno go pobeže od njih.

53. I dovedoše Isusa k poglavaru sveštenickom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenicki i književnici i starešine.

54. I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara sveštenickog, i sedaše sa slugama, i grejaše se kod ognja.

55. A glavari sveštenicki i sva skupština tražahu na Isusa svedocanstva da Ga ubiju; i ne nadoše;

56. Jer mnogi svedocahu lažno na Njega i svedocanstva ne behu jednaka.

57. I jedni ustavši svedocahu na Njega lažno govoreci:

58. Mi smo culi gde on govori: Ja cu razvaliti ovu crkvu koja je rukama nacinjena, i za tri dana nacinicu drugu koja nece biti rukama nacinjena.

59. I ni ovo svedocanstvo njihovo ne beše jednako.

60. I ustavši poglavar sveštenicki na sredu zapita Isusa govoreci: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoce?

61. A On cutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenicki zapita i rece: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?

62. A Isus rece: Jesam; i videcete Sina covecjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim.

63. A poglavar sveštenicki razdre svoje haljine, i rece: Šta nam trebaju više svedoci?

64. Custe hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt.

65. I poceše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i cušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.

66. I kad beše Petar dole na dvoru, dode jedna od sluškinja poglavara sveštenickog,

67. I videvši Petra gde se greje pogleda na nj i rece: I ti si bio s Isusom Nazarecaninom.

68. A on se odrece govoreci: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izade napolje pred dvor: i petao zapeva.

69. I opet, kad ga vide sluškinja, poce govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih.

70. A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav.

71. A on se poce kleti i preklinjati: Ne znam tog coveka za koga vi govorite.

72. I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reci što mu rece Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreci ceš me se triput. I stade plakati.