Jevanđelje po Marku 11
1. I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od ucenika svojih
2. I rece im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako udete u njega naci cete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.
3. I ako vam ko rece: Šta to cinite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah ce ga poslati ovamo.
4. A oni odoše, i nadoše magare privezano kod vrata napolju na raskršcu, i odrešiše ga.
5. I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare?
6. A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih.
7. I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj.
8. A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu.
9. A koji idahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreci: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
10. Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!
11. I ude Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uvece, izade u Vitaniju s dvanaestoricom.
12. I sutradan kad izadoše iz Vitanije, ogladne.
13. I videvši izdaleka smokvu s lišcem dode ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nade osim lišca; jer još ne beše vreme smokvama.
14. I odgovarajuci Isus rece joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu ucenici Njegovi.
15. I dodoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove.
16. I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu.
17. I ucaše govoreci im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi naciniste od njega hajducku pecinu.
18. I cuše književnici i glavari sveštenicki, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao.
19. I kad bi uvece izade napolje iz grada.
20. I u jutru prolazeci videše smokvu gde se posušila iz korena.
21. I opomenuvši se Petar rece Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se.
22. I odgovarajuci Isus rece im:
23. Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko rece gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da ce biti kao što govori: bice mu šta god rece.
24. Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da cete primiti; i bice vam.
25. I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše.
26. Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima nece oprostiti vama pogreške vaše.
27. I dodoše opet u Jerusalim; i kad hodaše po crkvi dodoše k Njemu glavari sveštenicki i književnici i starešine,
28. I rekoše Mu: Kakvom vlasti to ciniš? I ko ti dade vlast tu, da to ciniš?
29. A Isus odgovarajuci rece im: i ja cu vas da upitam jednu rec, i odgovorite mi; pa cu vam kazati kakvom vlasti ovo cinim.
30. Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.
31. I mišljahu u sebi govoreci: Ako kažemo: S neba, reci ce: Zašto mu dakle ne verovaste?
32. Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše.
33. I odgovarajuci rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajuci rece njima: Ni ja vama necu kazati kakvom vlasti ovo cinim.