Jevanđelje po Marku 1

1. Pocetak jevandelja Isusa Hrista Sina Božjeg.

2. Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem andela svog pred licem Tvojim, koji ce pripraviti put Tvoj pred Tobom.

3. Glas je onog što vice u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.

4. Pojavi se Jovan krsteci u pustinji, i propovedajuci krštenje pokajanja za oproštenje greha.

5. I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i Jerusalimljani; i krštavaše ih sve u Jordanu reci, i ispovedahu grehe svoje.

6. A Jovan beše obucen u kamilju dlaku, i imaše pojas kožan oko sebe; i jedaše skakavce i med divlji.

7. I propovedaše govoreci: Ide za mnom jaci od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remen na obuci Njegovoj.

8. Ja vas krštavam vodom, a On ce vas krstiti Duhom Svetim.

9. I u to vreme dode Isus iz Nazareta galilejskog, i krsti Ga Jovan u Jordanu,

10. I odmah izlazeci iz vode vide nebo gde se otvori, i Duh kao golub side na Njega.

11. I glas dode s neba: Ti si Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

12. I odmah Duh izvede Ga u pustinju.

13. I bi onde u pustinji dana cetrdeset, i kuša Ga sotona, i bi sa zverinjem, i andeli služahu Mu.

14. A pošto predadoše Jovana, dode Isus u Galileju propovedajuci jevandelje o carstvu Božjem

15. I govoreci: Izade vreme i približi se carstvo Božje; pokajte se i verujte jevandelje.

16. I hodeci pokraj mora vide Simona i Andriju, brata njegovog, gde bacaju mreže u more; jer behu ribari.

17. I rece im Isus: Hajdete za mnom, i ucinicu vas lovcima ljudskim.

18. I odmah ostavivši mreže svoje podoše za Njim.

19. I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejevog, i Jovana brata njegovog kako u ladi krpljahu mreže;

20. I odmah pozva ih; i ostavivši oca svog Zevedeja u ladi s najamnicima, podoše za Njim.

21. I dodoše u Kapernaum; i odmah u subotu ušavši u zbornicu ucaše.

22. I diviše se nauci Njegovoj; jer ih ucaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.

23. I beše u zbornici njihovoj covek s duhom necistim, i povika

24. Govoreci: Prodi se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarecanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji.

25. I zapreti mu Isus govoreci: Umukni, i izadi iz njega.

26. I strese ga duh necisti, i povika glasno, i izade iz njega.

27. I uplašiše se svi tako da pitahu jedan drugog govoreci: Šta je ovo? I kakva je ovo nauka nova, da ima vlast da duhovima necistim zapoveda, i slušaju Ga?

28. I ode glas o Njemu, odmah, po svoj okolini galilejskoj.

29. I odmah, izašavši iz zbornice, dodoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.

30. A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše Mu za nju.

31. I pristupivši podiže je uzevši je za ruku i pusti je groznica odmah, i služaše im.

32. A kad bi pred vece, pošto sunce zade, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne.

33. I sav grad beše se sabrao k vratima.

34. I isceli mnoge bolesnike od razlicnih bolesti, i davole mnoge istera, i ne dade davolima da kazuju da Ga poznaju.

35. A ujutru, vrlo rano ustavši, izade i ode nasamo, i onde se moljaše Bogu.

36. I za Njim potrcaše Simon i koji behu s njim.

37. I našavši Ga rekoše Mu: Traže Te svi.

38. I rece im: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedim: jer sam ja na to došao.

39. I propoveda po zbornicama njihovim po svoj Galileji, i davole izgoni.

40. I dode k Njemu gubavac moleci Ga i na kolenima klececi pred Njim i rece Mu: Ako hoceš, možeš me ocistiti.

41. A Isus, pošto se smilovao, pruži ruku, i dohvativši ga se rece mu: Hocu, ocisti se.

42. I tek što mu to rece, a guba ode s njega, i osta cist.

43. I zapretivši mu odmah istera ga,

44. I rece mu: Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi te se pokaži svešteniku, i prinesi za ocišcenje svoje šta je zapovedio Mojsije za svedocanstvo njima.

45. A on izašavši poce mnogo propovedati i kazivati šta je bilo tako da Isus ne može javno u grad uci, nego beše napolju u pustim mestima, i dolažahu k Njemu sa svih strana.