Jevanđelje po Marku 10
1. I ustavši odande dode u okoline judejske preko Jordana, i stece se opet narod k Njemu; i kao što obicaj imaše, opet ih ucaše.
2. I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajuci: Može li covek pustiti ženu?
3. A On odgovarajuci rece im: Šta vam zapoveda Mojsije?
4. A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.
5. I odgovarajuci Isus rece im: Po tvrdi vašeg srca napisa vam on zapovest ovu.
6. A u pocetku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog.
7. Zato ostavice covek oca svog i majku i prilepice se k ženi svojoj,
8. I budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo.
9. A šta je Bog sastavio covek da ne rastavlja.
10. I u kuci opet zapitaše Ga za to ucenici Njegovi.
11. I rece im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, cini preljubu na njoj.
12. I ako žena ostavi muža svog i pode za drugog, cini preljubu.
13. I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a ucenici branjahu onima što ih donošahu.
14. A Isus videvši rasrdi se i rece im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.
15. Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, nece uci u njega.
16. I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.
17. I kad izade na put, pritrca neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Ucitelju blagi! Šta mi treba ciniti da dobijem život vecni?
18. A Isus rece mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
19. Zapovesti znaš: ne cini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoci lažno; ne cini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.
20. A on odgovarajuci rece Mu: Ucitelju! Sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje.
21. A Isus pogledavši na nj, omile mu, i rece mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaceš blago na nebu; i dodi, te hajde za mnom uzevši krst.
22. A on posta zlovoljan od ove reci, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat.
23. I pogledavši Isus rece ucenicima svojim: Kako je teško bogatima uci u carstvo nebesko!
24. A ucenici se uplašiše od reci Njegovih. A Isus opet odgovarajuci rece im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo uci u carstvo Božje!
25. Lakše je kamili proci kroz iglene uši negoli bogatome uci u carstvo Božje.
26. A oni se vrlo divljahu govoreci u sebi: Ko se dakle može spasti?
27. A Isus pogledavši na njih rece: Ljudima je nemoguce, ali nije Bogu: jer je sve moguce Bogu.
28. A Petar Mu poce govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo.
29. A Isus odgovarajuci rece: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kucu, ili bracu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevandelja radi,
30. A da nece primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuca, i brace, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život vecni.
31. Ali ce mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.
32. A kad idahu putem u Jerusalim, Isus idaše pred njima, a oni se cudahu, i za Njim idahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poce im kazivati šta ce biti od Njega:
33. Evo idemo u Jerusalim, i Sin covecji predace se glavarima sveštenickim i književnicima i osudice Ga na smrt, i predace Ga neznabošcima;
34. I narugace Mu se, i bice Ga, i popljuvace Ga, i ubice Ga, i treci dan ustace.
35. I pred Njega dodoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreci: Ucitelju! Hocemo da nam uciniš za šta cemo Te moliti.
36. A On im rece: Šta hocete da vam ucinim?
37. A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj.
38. A Isus im rece: Ne znate šta ištete: možete li piti cašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?
39. A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus rece im: Cašu, dakle, koju ja pijem ispicete; i krštenjem kojim se ja krštavam krsticete se;
40. Ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.
41. I cuvši to desetorica poceše se srditi na Jakova i na Jovana.
42. A Isus dozvavši ih rece im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.
43. Ali medu vama da ne bude tako; nego koji hoce da bude veci medu vama, da vam služi.
44. I koji hoce prvi medu vama da bude, da bude svima sluga.
45. Jer Sin covecji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.
46. I dodoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i ucenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, sedaše kraj puta i prošaše.
47. I cuvši da je to Isus Nazarecanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me!
48. I precahu mu mnogi da ucuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me!
49. I stavši Isus rece da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreci mu: Ne boj se, ustani, zove te.
50. A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dode k Isusu.
51. I odgovarajuci rece mu Isus: Šta hoceš da ti ucinim? A slepi rece Mu: Ravuni! Da progledam.
52. A Isus rece mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.