Jevanđelje po Marku 3

1. I ude opet u zbornicu, i onde beše covek sa suvom rukom.

2. I motrahu za Njim nece li ga u subotu isceliti da Ga okrive.

3. I rece coveku sa suvom rukom: Stani na sredinu.

4. I rece im: Valja li u subotu dobro ciniti ili zlo ciniti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su cutali.

5. I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, rece coveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

6. I izašavši fariseji odmah uciniše za Njega vece s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

7. A Isus ode s ucenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pode za Njim i iz Judeje;

8. I iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko cuvši šta On cini dode k Njemu.

9. I rece ucenicima svojim da bude lada u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosaduje.

10. Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu.

11. I duhovi necisti kad Ga vidahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreci: Ti si Sin Božji.

12. I mnogo im precaše da Ga ne prokažu.

13. I izidoše na goru, i dozva koje On hteše; i dodoše Mu.

14. I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju,

15. I da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone davole:

16. Prvog Simona, i nadede mu ime Petar;

17. I Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znaci Sinovi groma;

18. I Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita,

19. I Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

20. I dodoše u kucu, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti.

21. I cuvši to rod Njegov izidoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

22. A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomocu kneza davolskog izgoni davole.

23. I dozvavši ih govoraše im u pricama: Kako može sotona sotonu izgoniti?

24. I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono;

25. I ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj;

26. I ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego ce propasti.

27. Niko ne može pokucstvo jakoga, ušavši u kucu njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda ce kucu njegovu opleniti.

28. Zaista vam kažem: svi gresi oprostice se sinovima covecjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila:

29. A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv vecnom sudu.

30. Jer govorahu: U njemu je necisti duh.

31. I dode mati Njegova i braca Njegova, i stojeci napolju poslaše k Njemu da Ga zovu.

32. I sedaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braca Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te.

33. I odgovori im govoreci: Ko je mati moja ili braca moja?

34. I pogledavši na narod koji sedaše rece: Evo mati moja i braca moja.

35. Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.