Jevanđelje po Marku 12

1. I poce im govoriti u pricama: Posadi covek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i nacini kulu, i dade ga vinogradarima, pa ode.

2. I kad dode vreme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskog.

3. A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.

4. I opet posla k njima drugog slugu; i onog biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotnog.

5. I opet posla drugog; i onog ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše, a druge pobiše.

6. Još dakle imaše jedinog svog milog sina, posla i njega najposle k njima govoreci: Postidece se sina mog.

7. A vinogradari rekoše u sebi: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama ce ostati ocevina njegova.

8. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.

9. Šta ce dakle uciniti gospodar od vinograda? Doci ce i pogubice vinogradare, i dace vinograd drugima.

10. Zar niste citali u pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, onaj posta glava od ugla;

11. To bi od Gospoda i divno je u našim ocima?

12. I gledahu da Ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori pricu; i ostavivši Ga odoše.

13. I poslaše k Njemu neke od fariseja i Irodovaca da bi Ga uhvatili u reci.

14. A oni došavši rekoše Mu: Ucitelju! Znamo da si istinit, i da ne mariš ni za koga; jer ne gledaš ko je ko, nego zaista putu Božjem uciš; treba li cesaru davati harac ili ne? Hocemo li dati, ili da ne damo?

15. A On, znajuci njihovo licemerje, rece im: Što me kušate? Donesite mi novac da vidim

16. A oni donesoše. I rece im: Ciji je ovo obraz i natpis? A oni Mu rekoše: Cesarev.

17. I odgovarajuci Isus rece im: Podajte cesarevo cesaru, a Božje Bogu. I cudiše Mu se.

18. I dodoše k Njemu sadukeji koji kažu da nema vaskrsenja, i zapitaše Ga govoreci:

19. Ucitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome brat umre i ostavi ženu a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.

20. Sedam brace beše: i prvi uze ženu, i umre bez poroda.

21. I drugi uze je, i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako i treci.

22. I uzeše je sedmorica, i ne ostaviše poroda. A posle svih umre i žena.

23. O vaskrsenju dakle kad ustanu koga ce od njih biti žena? Jer je za sedmoricom bila.

24. I odgovarajuci Isus rece im: Zato li se vi varate što ne znate pisma ni sile Božje?

25. Jer kad iz mrtvih ustanu, niti ce se ženiti ni udavati, nego su kao andeli na nebesima.

26. A za mrtve da ustaju niste li citali u knjigama Mojsijevim kako mu rece Bog kod kupine govoreci: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev?

27. Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.

28. I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako se prepiru, i vide da im dobro odgovara, i zapita Ga: Koja je prva zapovest od svih?

29. A Isus odgovori mu: Prva je zapovest od svih: Cuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini;

30. I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.

31. I druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe. Druge zapovesti vece od ovih nema.

32. I rece Mu književnik: Dobro, ucitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;

33. I ljubiti Ga svim srcem i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjeg kao samog sebe, vece je od svih žrtava i priloga.

34. A Isus videvši kako pametno odgovori rece mu: Nisi daleko od carstva Božjeg. I niko više ne smeše da Ga zapita.

35. I odgovori Isus i rece uceci u crkvi: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?

36. Jer sam David kaza Duhom Svetim: Rece Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

37. Sam dakle David naziva Ga Gospodom, i otkuda mu je sin? I mnogi narod slušaše Ga s radošcu.

38. I govoraše im u nauci svojoj: Cuvajte se književnika koji idu u dugackim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama,

39. I prvih mesta po zbornicama, i zacelja na gozbama.

40. Ovi što jedu kuce udovicke, i lažno se mole Bogu dugo, bice još više osudeni.

41. I sedavši Isus prema Božjoj hazni gledaše kako narod mece novce u Božju haznu. I mnogi bogati metahu mnogo.

42. I došavši jedna siromašna udovica metnu dve lepte, koje cine jedan kodrant.

43. I dozvavši ucenike svoje rece im: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih koji mecu u Božju haznu.

44. Jer svi metnuše od suviška svog; a ona od sirotinje svoje metnu sve što imaše, svu hranu svoju.