Jevanđelje po Marku 6
1. I izade odande, i dode na svoju postojbinu; i za Njim idoše ucenici Njegovi.
2. I kad dode subota, poce uciti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreci: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I cudesa takva rukama njegovim cine se?
3. Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde medu nama? I sablažnjavahu se o Njega.
4. A Isus rece im: Nigde nije prorok bez casti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom.
5. I ne mogaše onde ni jedno cudo da ucini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke.
6. I cudio se neverstvu njihovom. I idaše po okolnim selima i ucaše.
7. I dozva dvanaestoricu, i poce ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima necistim.
8. I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu;
9. Nego obuveni u opanke, i ne oblaceci dve haljine.
10. I rece im: Gde udete u dom onde ostanite dok ne izadete odande.
11. I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeci odande otresite prah s nogu svojih za svedocanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše ce biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom.
12. I otišavši propovedahu da se treba kajati;
13. I davole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu.
14. I zacu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i rece: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato cini cudesa.
15. Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka.
16. A kad cu Irod, rece: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih.
17. Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom.
18. Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog.
19. A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše.
20. Jer se Irod bojaše Jovana znajuci ga da je covek pravedan i svet, i cuvaše ga; i mnogo koješta cinjaše kako mu on rece, i rado ga slušaše.
21. I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rodenja davaše veceru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.
22. I ušavši kci Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim rece car devojci: Išti u mene šta god hoceš, i dacu ti.
23. I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene dacu ti, da bi bilo i do pola carstva mog.
24. A ona izašavši rece materi svojoj: Šta cu iskati? A ona rece: Glavu Jovana krstitelja.
25. I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreci: Hocu da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja.
26. I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreci.
27. I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu.
28. A on otišavši posece ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj.
29. I cuvši ucenici njegovi dodoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob.
30. I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta uciniše i šta ljude nauciše.
31. I rece im: Dodite vi sami nasamo, i pocinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.
32. I odoše na ladi u pusto mesto sami.
33. I videše ih ljudi kad idahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega.
34. I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poce ih uciti mnogo.
35. I kad bi vec pred noc, pristupiše k Njemu ucenici Njegovi govoreci: Pusto je mesto, a vec je kasno;
36. Otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti.
37. A On odgovarajuci rece im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu?
38. A On im rece: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.
39. I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi.
40. I posadiše se na gomile po sto i po pedeset.
41. I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade ucenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima.
42. I jedoše svi, i nasitiše se.
43. I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba.
44. A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.
45. I odmah natera ucenike svoje da udu u ladu i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod.
46. I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu.
47. I uvece beše lada nasred mora, a On sam na zemlji.
48. I vide ih gde se muce veslajuci: jer im beše protivan vetar. I oko cetvrte straže nocne dode k njima iduci po moru; i htede da ih mimoide.
49. A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše;
50. Jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i rece im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se.
51. I ude k njima u ladu, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se.
52. Jer ih ne nauciše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo.
53. I prešavši dodoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj.
54. I kad izadoše iz lade, odmah Ga poznaše ljudi.
55. I optrcavši sav onaj kraj, poceše na odrima donositi bolesnike gde su culi da je On.
56. I kud god idaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršcima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.