Jevanđelje po Marku 7
1. I skupiše se oko Njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima
2. I videvši neke od ucenika Njegovih da necistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukoriše ih.
3. Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeci se onog što im je ostalo od starih;
4. I kad dodu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru caše i žbanove i kotlove i klupe.
5. A potom pitahu Ga fariseji i književnici: Zašto ucenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?
6. A On odgovarajuci rece im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.
7. No zaludu me poštuju uceci naukama, zapovestima ljudskim.
8. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite obicaje ljudske, pranje žbanova i caša; i druga mnoga takva cinite.
9. I rece im: Dobro ukidate zapovest Božju da svoj obicaj sacuvate.
10. Jer Mojsije rece: Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smrcu da umre.
11. A vi kažete: Ako kaže covek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je cim bih ti ja mogao pomoci.
12. I tako ne date mu ništa uciniti, ocu svom ili materi svojoj,
13. Ukidajuci rec Božju svojim obicajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta cinite.
14. I dozvavši sav narod rece im: Poslušajte mene svi, i razumite.
15. Ništa nema što bi coveka moglo opoganiti da ude spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani coveka.
16. Ako ko ima uši da cuje neka cuje.
17. I kad dode od naroda u kucu pitahu Ga ucenici Njegovi za pricu.
18. I rece im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da šta god u coveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
19. Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje cisteci sva jela.
20. Još rece: Šta izlazi iz coveka ono pogani coveka;
21. Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
22. Krade, lakomstva, pakosti, zloce, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
23. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane coveka.
24. I ustavši odande ode u krajeve tirske i sidonske, i ušavši u kucu htede da niko ne cuje za Nj; i ne može se sakriti.
25. Jer cuvši za Nj žena što u njenoj kceri beše duh necisti, dode i pade k nogama Njegovim.
26. A žena ta beše Grkinja rodom Sirofinicanka, i moljaše Ga da istera davola iz kceri njene.
27. A Isus rece joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.
28. A ona odgovarajuci rece Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.
29. I rece joj: Za tu rec idi; izade davo iz kceri tvoje.
30. I došavši kuci nade da je davo izašao, i kci ležaše na odru.
31. I opet izade Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dode na more galilejsko u krajeve desetogradske.
32. I dovedoše k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.
33. I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegovog;
34. I pogledavši na nebo uzdahnu, i rece mu: Efata, to jeste: Otvori se.
35. I odmah mu se otvoriše uši, i razreši se sveza jezika njegovog i govoraše lepo.
36. I zapreti im da nikome ne kazuju; ali što im više On zabranjivaše oni još više razglašavahu.
37. I vrlo se divljahu govoreci: Sve dobro cini; i gluve cini da cuju i neme da govore.