Jevanđelje po Marku 2
1. I ude opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i cu se da je u kuci.
2. I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im rec.
3. I dodoše k Njemu s oduzetim koga su nosili cetvoro.
4. I ne moguci približiti se k Njemu od naroda otkriše kucu gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše.
5. A Isus videvši veru njihovu rece uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.
6. A onde sedahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:
7. Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?
8. I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, rece im: Što tako pomišljate u srcima svojim?
9. Šta je lakše? Reci uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reci: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?
10. No da znate da vlast ima Sin covecji na zemlji opraštati grehe, (rece uzetome:)
11. Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma.
12. I usta odmah, i uzevši odar izade pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreci: Nikada toga videli nismo.
13. I izade opet k moru; i sav narod idaše k Njemu, i ucaše ih.
14. I prolazeci vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i rece mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.
15. I kad sedaše Isus za trpezom u kuci njegovoj, carinici i grešnici mnogi sedahu s Njim i s ucenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji idahu za Njim.
16. A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu ucenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?
17. I cuvši Isus rece im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.
18. I behu ucenici Jovanovi i farisejski koji pošcahu; i dodoše i rekoše Mu: Zašto ucenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji ucenici ne poste?
19. I rece im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti.
20. Nego ce doci dani kad ce se oteti od njih ženik, i tada ce postiti, u one dane.
21. I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inace ce odadreti nova zakrpa od starog, i gora ce rupa biti.
22. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inace novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.
23. I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i ucenici Njegovi trgahu putem klasje.
24. I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto cine u subotu šta ne valja?
25. A On rece im: Niste li nikad citali šta ucini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim?
26. Kako ude u Božju kucu pred Avijatarom poglavarom sveštenickim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?
27. I govoraše im: Subota je nacinjena coveka radi, a nije covek subote radi.
28. Dakle je Gospodar Sin covecji i od subote.