Jevanđelje po Marku 5

1. I dodoše preko mora u okolinu gadarinsku.

2. I kad izide iz lade, odmah Ga srete covek s duhom necistim,

3. Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;

4. Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.

5. I jednako dan i noc bavljaše se u grobovima i u gorama vicuci i bijuci se kamenjem.

6. A kad vide Isusa iz daleka, potece i pokloni Mu se.

7. I povikavši glasno rece: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muci me.

8. Jer mu govoraše: Izadi, duše necisti, iz coveka.

9. I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.

10. I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.

11. A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.

12. I moliše Ga svi davoli govoreci: Pošalji nas u svinje da u njih udemo.

13. I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi necisti udoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.

14. A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izadoše ljudi da vide šta je bilo.

15. I dodoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obucen i pametan; i uplašiše se.

16. A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.

17. I poceše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.

18. I kad ude u ladu, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.

19. A Isus ne dade mu, vec mu rece: Idi kuci svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod ucini, i kako te pomilova.

20. I ode i poce pripovedati u Deset gradova šta mu ucini Isus; i svi se divljahu.

21. I kad prede Isus u ladi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.

22. I gle, dode jedan od starešina zbornickih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.

23. I moljaše Ga vrlo govoreci: Kci je moja na samrti; da dodeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.

24. I pode s njim; i za Njim idaše naroda mnogo i turkahu Ga.

25. I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tecenja krvi

26. I veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore nacinili,

27. Kad je cula za Isusa, dode u narodu sastrag, i dotace se haljine Njegove.

28. Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdravicu.

29. I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.

30. I odmah Isus oseti u sebi silu što izade iz Njega, i obazrevši se na narod rece: Ko se to dotace mojih haljina?

31. I rekoše Mu ucenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotace mene?

32. I On se obaziraše da vidi onu koja to ucini.

33. A žena uplašivši se drhtaše, i znajuci šta joj se dogodi, dode i klece pred Njim, i kaza Mu svu istinu.

34. A On rece joj: Kceri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.

35. Još On govoraše, a dodoše od starešine zbornickog govoreci: Kci tvoja umre; što vec trudiš ucitelja?

36. A Isus odmah cuvši rec što rekoše rece starešini: Ne boj se, samo veruj.

37. I ne dade za sobom ici nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.

38. I dode u kucu starešine zbornickog, i vide vrevu i plac i jauk veliki.

39. I ušavši rece im: Šta ste uzavreli te placete? Devojka nije umrla, nego spava.

40. I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojcinog i mater i koji behu s Njim, i ude gde ležaše devojka.

41. I uzevši devojku za ruku rece joj: Talita kumi, koje znaci: Devojko, tebi govorim, ustani.

42. I odmah usta devojka i hodaše; a beše od dvanaest godina. I zacudiše se cudom velikim.

43. I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i rece: Podajte joj nek jede.