Prva knjiga o carevima 8

1. Tada sabra Solomun starešine Izrailjeve i sve glavare plemenske, knezove domova otackih sinova Izrailjevih, k sebi u Jerusalim da se prenese kovceg zaveta Gospodnjeg iz grada Davidovog, a to je Sion.
2. I skupiše se k caru Solomunu svi ljudi Izrailjevi meseca Etanima na praznika, a to je mesec sedmi.
3. I kad dodoše sve starešine Izrailjeve, podigoše sveštenici kovceg;
4. I prenesoše kovceg Gospodnji i šator od sastanka i sve sude svete što behu u šatoru; prenesoše ih sveštenici i Leviti.
5. A car Solomun i sav zbor Izrailjev, koji se sabra k njemu, prinesoše s njim pred kovcegom ovaca i goveda toliko da se ne mogaše ni izbrojati ni proracunati od mnoštva.
6. I unesoše sveštenici kovceg zaveta Gospodnjeg na njegovo mesto, u unutrašnji dom, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvimima.
7. Jer heruvimima behu raširena krila nad mestom gde ce stajati kovceg, i zaklanjahu heruvimi kovceg i poluge njegove odozgo.
8. I povukoše mu poluge tako da se krajevi vidahu na prednjoj strani svetinje nad svetinjama, ali se napolje ne vidahu; i onde ostaše do današnjeg dana.
9. U kovcegu ne beše ništa osim dve ploce kamene, koje metnu u nj Mojsije na Horivu, kad Gospod ucini zavet sa sinovima Izrailjevim pošto izidoše iz zemlje misirske.
10. A kad sveštenici izidoše iz svetinje, oblak napuni dom Gospodnji,
11. Te ne mogahu sveštenici stajati da služe od oblaka; jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.
12. Tada rece Solomun: Gospod je rekao da ce nastavati u mraku.
13. Sazidah dom Tebi za stan, mesto, da u njemu nastavaš do veka.
14. I okrenuvši se licem svojim car blagoslovi sav zbor Izrailjev, a sav zbor Izrailjev stajaše.
15. I rece: Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev, koji je govorio svojim ustima Davidu ocu mom i ispunio rukom svojom govoreci:
16. Od onog dana kad izvedoh iz Misira narod svoj Izrailja ne izabrah ni jednog grada medu svim plemenima Izrailjevim da se sazida dom gde bi bilo ime moje, nego izabrah Davida da bude nad narodom mojim Izrailjem.
17. I naumi David, otac moj, da sazida dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
18. Ali Gospod rece Davidu, ocu mom: Što si naumio sazidati dom imenu mom, dobro si ucinio što si to naumio;
19. Ali neceš ti sazidati taj dom, nego sin tvoj, koji ce izaci iz bedara tvojih, on ce sazidati dom imenu mom.
20. I tako ispuni Gospod rec svoju koju rece; jer ustah na mesto oca svog Davida, i sedoh na presto Izrailjev, kao što rece Gospod, i sazidah ovaj dom imenu Gospoda Boga Izrailjevog.
21. I odredih ovde mesto kovcegu u kome je zavet Gospodnji što je ucinio s ocima našim kad ih je izveo iz zemlje misirske.
22. Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji pred svim zborom Izrailjevim, i podiže ruke svoje k nebu,
23. I rece: Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvog kakav si Ti gore na nebu ni dole na zemlji, koji cuvaš zavet i milost slugama svojim, koje hode pred Tobom svim srcem svojim;
24. Koji si ispunio sluzi svom Davidu, ocu mom, šta si mu rekao; šta si ustima svojim rekao to si rukom svojom ispunio, kao što se vidi danas.
25. Sada dakle, Gospode Bože Izrailjev, drži sluzi svom Davidu ocu mom šta si mu rekao govoreci: Nece ti nestati coveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevom, samo ako sinovi tvoji ušcuvaju put svoj hodeci preda mnom, kao što si ti hodio preda mnom.
26. Sada dakle, Bože Izrailjev, neka se potvrdi rec Tvoja koju si rekao sluzi svom Davidu, ocu mom.
27. Ali hoce li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazidah?
28. Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, cuj viku i molitvu, kojim Ti se moli danas sluga Tvoj;
29. Da budu oci Tvoje otvorene nad domom ovim dan i noc, nad ovim mestom, za koje si rekao: Tu ce biti ime moje; da cuješ molitvu kojom ce se moliti sluga Tvoj na ovom mestu.
30. Cuj molbu sluge svog i naroda svog Izrailja, kojom ce se moliti na ovom mestu; cuj s mesta gde stanuješ, s neba, cuj, i smiluj se.
31. Kad ko zgreši bližnjemu svom te mu se da zakletva da se zakune, i zakletva dode pred Tvoj oltar u ovom domu,
32. Ti cuj s neba, i ucini i sudi slugama svojim, osudujuci krivca i dela njegova obracajuci na njegovu glavu, a pravog pravdajuci i placajuci mu po pravdi njegovoj.
33. Kad razbiju neprijatelji Tvoji narod Tvoj Izrailja zato što Ti zgreše, pa se obrate k Tebi i dadu slavu imenu Tvom, i pomole Ti se i zamole Te u ovom domu,
34. Ti cuj s neba, i oprosti greh narodu svom Izrailju, i dovedi ih opet u zemlju koju si dao ocima njihovim.
35. Kad se zatvori nebo, te ne bude dažda zato što zgreše Tebi, pa Ti se zamole na ovom mestu i dadu slavu imenu Tvom, i od greha se svog obrate, kad ih namuciš,
36. Ti cuj s neba, i oprosti greh slugama svojim i narodu svom Izrailju pokazavši im put dobri kojim ce hoditi, i pusti dažd na zemlju svoju, koju si dao narodu svom u nasledstvo.
37. Kad bude glad u zemlji, kad bude pomor, suša, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritesni neprijatelj njegov u zemlji njegovoj vlastitoj, ili kakvo god zlo, kakva god bolest,
38. Svaku molbu i svaku molitvu, koja bude od koga god coveka ili od svega Tvog naroda Izrailja, ko pozna muku srca svog i podigne ruke svoje u ovom domu,
39. Ti cuj s neba, iz stana svog, i smiluj se i ucini i podaj svakome po svim putevima njegovim, koje znaš u srcu njegovom; jer Ti sam znaš srca svih sinova covecijih;
40. Da Te se boje dokle su god živi na zemlji koju si dao ocima našim.
41. I stranac, koji nije od Tvog naroda Izrailja, nego dode iz daleke zemlje imena Tvog radi,
42. (Jer ce se cuti za ime Tvoje veliko i za ruku Tvoju krepku i mišicu Tvoju podignutu) kad dode i pomoli se u ovom domu,
43. Ti cuj s neba, iz stana svog, i ucini sve za šta povice k Tebi onaj stranac, da bi poznali ime Tvoje svi narodi na zemlji i bojali se Tebe kao narod Tvoj Izrailj, i da bi znali da je ime Tvoje prizvano nad ovim domom, koji sazidah.
44. Kad narod Tvoj izide na vojsku na neprijatelja svog putem kojim Ga pošalješ, i pomole se Gospodu obrativši se ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,
45. Cuj s neba molbu njihovu, i podaj im pravicu.
46. Kad Ti zgreše, jer nema coveka koji ne greši, i razgnevivši se na njih daš ih neprijateljima njihovim, te ih zarobe i odvedu u zemlju neprijateljsku daleko ili blizu,
47. Ako se dozovu u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i obrate se i stanu Ti se moliti u zemlji onih koji ih zarobiše, i kažu: Sagrešismo i zlo ucinismo, skrivismo,
48. I tako se obrate k Tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom u zemlji neprijatelja svojih, koji ih zarobe, i pomole Ti se okrenuvši se k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, ka gradu, koji si izabrao, i k domu, koji sam sazidao imenu Tvom,
49. Tada cuj s neba, iz stana svog, molbu njihovu i molitvu njihovu, i podaj im pravicu,
50. I oprosti narodu svom šta Ti budu zgrešili, i sve prestupe kojima Ti budu prestupili, i umilostivi im one koji ih zarobe da se smiluju na njih.
51. Jer su Tvoj narod i Tvoje nasledstvo, koje si izveo iz Misira, isred peci gvozdene.
52. Neka budu oci Tvoje otvorene na molbu sluge Tvog i na molbu naroda Tvog Izrailja, i cuj ih kad Te god prizovu.
53. Jer si ih Ti odvojio sebi za nasledstvo od svih naroda na zemlji, kao što si rekao preko Mojsija sluge svog, kad si izveo oce naše iz Misira, Gospode, Gospode!
54. A kad Solomun moleci se Gospodu svrši svu ovu molbu i molitvu, usta ispred oltara Gospodnjeg, gde beše klekao i ruke svoje podigao k nebu;
55. I stojeci blagoslovi sav zbor Izrailjev, glasom velikim govoreci:
56. Blagosloven da je Gospod koji je smirio narod svoj Izrailja, kao što je govorio; nije izostala ni jedna rec od svih dobrih reci Njegovih, koje je govorio preko Mojsija, sluge svog.
57. Da Gospod Bog naš bude s nama kao što je bio s ocima našim, da nas ne ostavi i ne napusti.
58. Nego neka prigne srce naše k sebi da bismo hodili svim putevima Njegovim i držali zapovesti Njegove i uredbe Njegove i zakone Njegove, što je zapovedio ocima našim.
59. I neka budu ove reci moje, kojima se molih Gospodu, blizu Gospoda Boga našeg dan i noc da bi davao pravicu sluzi svom i narodu svom Izrailju u svako doba;
60. Da bi poznali svi narodi na zemlji da je Gospod sam Bog i da nema drugog.
61. I neka srce vaše bude celo prema Gospodu Bogu našem, da hodite po uredbama Njegovim i držite zapovesti Njegove kao danas.
62. Tada car i sav Izrailj s njim prinesoše žrtve pred Gospodom.
63. I Solomun prinese na žrtvu zahvalnu, koju prinese Gospodu, dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Tako posvetiše dom Gospodnji car i svi sinovi Izrailjevi.
64. U taj dan posveti car sredinu trema koji je pred domom Gospodnjim, jer onde prinese žrtve paljenice i dare i pretilinu od žrtava zahvalnih; jer bronzani oltar koji beše pred Gospodom beše malen i ne mogaše na nj stati žrtve paljenice i dari i pretilina od žrtava zahvalnih.
65. I u to vreme praznova Solomun praznik i sav Izrailj s njim, sabor velik od ulaska u Emat do potoka misirskog, pred Gospodom Bogom našim, sedam dana i opet sedam dana, to je cetrnaest dana.
66. A u osmi dan otpusti narod; i blagosloviše cara i otidoše k šatorima svojim radujuci se i veseleci se u srcu za sve dobro što ucini Gospod Davidu, sluzi svom i Izrailju, narodu svom.

Chapters

12345678910111213141516171819202122