Prva knjiga o carevima 11
1. Ali car Solomun ljubljaše mnoge žene tudinke osim kceri Faraonove, Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke,
2. Od ovih naroda za koje beše rekao Gospod sinovima Izrailjevim: Ne idite k njima i oni da ne dolaze k vama, jer ce zaneti srce vaše za svojim bogovima. Za njih prionu Solomun ljubeci ih.
3. Te imaše žena carica sedam stotina, i tri stotina inoca; i žene njegove zanesoše srce njegovo.
4. I kad ostare Solomun, žene zanesoše srce njegovo za tudim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovom kao što je bilo srce Davida, oca njegovog.
5. I Solomun hodaše za Astarotom, boginjom sidonskom, i za Melhomom, gadom amonskim.
6. I cinjaše Solomun šta beše zlo pred Gospodom, i ne hodaše sasvim za Gospodom kao David, otac njegov.
7. Tada sagradi Solomun visinu Hemosu, gadu moavskom, na gori prema Jerusalimu, i Molohu gadu amonskom.
8. Tako ucini svim ženama tudinkama, te kadahu i prinošahu žrtve svojim bogovima.
9. A Gospod se razgnevi na Solomuna što se odvrati srce njegovo od Gospoda Boga Izrailjevog, koji mu se beše javio dva puta,
10. I beše mu zapovedio da ne ide za drugim bogovima, a on ne održa šta mu Gospod zapovedi.
11. I rece Gospod Solomunu: Što se to nade na tebi, i nisi držao zavet moj ni uredbe moje, koje sam ti zapovedio, zato cu otrgnuti od tebe carstvo i dacu ga sluzi tvom.
12. Ali za tvog veka necu to uciniti radi Davida oca tvog; nego cu ga otrgnuti iz ruke sina tvog.
13. Ali necu otrgnuti svo carstvo; jedno cu pleme dati sinu tvom radi Davida sluge svog i radi Jerusalima, koji izabrah.
14. I podiže Gospod protivnika Solomunu, Adada Idumejca, koji beše od carskog roda u Idumeji.
15. Jer kad David beše u Idumeji i Joav vojvoda dode da pokopa pobijene, pobi sve muškinje u Idumeji.
16. Jer Joav osta onde šest meseci sa svim Izrailjem dokle ne pobi sve muškinje u Idumeji.
17. Tada utece Adad s nekoliko Idumejaca, sluga oca svog, i otide u Misir; a Adad beše tada dete.
18. I otišavši iz Madijana dodoše u Faran; i uzevši sa sobom ljudi iz Farana dodoše u Misir k Faraonu, caru misirskom, koji mu dade kucu i odredi mu hranu, i dade mu i zemlje.
19. I Adad nade veliku milost u Faraona, te ga oženi sestrom žene svoje, sestrom carice Tahpenese.
20. I sestra Tahpenesina rodi mu sina Genuvata, kog othrani Tahpenesa na dvoru Faraonovom, i beše Genuvat na dvoru Faraonovom medu sinovima Faraonovim.
21. A kad Adad cu u Misiru da je David pocinuo kod otaca svojih i da je umro Joav vojvoda, rece Adad Faraonu: Pusti me da idem u svoju zemlju.
22. A Faraon mu rece: A šta ti je malo kod mene, te hoceš da ideš u svoju zemlju? A on rece: Ništa; ali me pusti.
23. Podiže mu Bog još jednog protivnika, Rezona sina Elijadinog, koji beše pobegao od gospodara svog Adad-Ezera, cara sovskog.
24. I skupivši k sebi ljude posta starešina od cete kad ih David ubi; potom otišavši u Damask ostaše onde i ovladaše Damaskom.
25. I beše protivnik Izrailjev svega veka Solomunovog, i to osim zla koje cinjaše Adad; i mržaše na Izrailja carujuci u Siriji.
26. I Jerovoam sin Navatov, Efracanin iz Saride, cija mati beše po imenu Seruja žena udovica, sluga Solomunov, podiže se na cara.
27. A ovo bi uzrok zašto se podiže na cara: Solomun gradaše Milon i zazidivaše prolom grada Davida, oca svog;
28. A Jerovoam beše krepak i hrabar; zato videci Solomun mladica da nastaje za poslom postavi ga nad svim podanicima doma Josifovog.
29. Pa u to vreme kad Jerovoam otide iz Jerusalima, nade ga na putu Ahija Silomljanin, prorok imajuci na sebi novu haljinu, i behu njih dvojica sami u polju.
30. I Ahija uze novu haljinu koja beše na njemu, i razdre je na dvanaest komada.
31. I rece Jerovoamu: Uzmi deset komada; jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Evo istrgnucu carstvo iz ruke Solomunove, i dacu tebi deset plemena.
32. Samo ce jedno pleme ostati njemu radi sluge mog Davida i radi grada Jerusalima, koji izabrah izmedu svih plemena Izrailjevih.
33. Jer ostaviše mene i pokloniše se Astaroti, boginji sidonskoj i Hemosu bogu moavskom i Melhomu bogu sinova Amonovih, i ne hodiše putevima mojim cineci što je pravo preda mnom, uredbe moje i zakone moje, kao David otac njegov.
34. Ali necu uzeti carstvo iz ruku njegovih, nego cu ga ostaviti neka vlada dokle je god živ Davida radi sluge svog, kog izabrah, koji je držao zapovesti moje i uredbe moje.
35. Nego cu uzeti carstvo iz ruku sina njegovog, i dacu tebi od njega deset plemena.
36. A sinu cu njegovom dati jedno pleme da bude videlo Davidu sluzi mom vazda preda mnom u gradu Jerusalimu, koji izabrah da u njemu namestim ime svoje.
37. Tebe cu, dakle, uzeti da caruješ nad svim šta ti duša želi, i biceš car nad Izrailjem.
38. I ako uzaslušaš sve što ti zapovedim, i uzideš mojim putevima i ušciniš što je pravo preda mnom, držeci uredbe moje i zapovesti moje, kao što je cinio David sluga moj, bicu s tobom i sazidacu ti tvrd dom, kao što sam sazidao Davidu, i dacu ti Izrailja.
39. I mucicu seme Davidovo zato, ali ne svagda.
40. Zato tražaše Solomun da ubije Jerovoama; ali se Jerovoam podiže i pobeže u Misir k Sisaku, caru misirskom, i bi u Misiru dokle ne umre Solomun.
41. A ostala dela Solomunova i šta je god cinio, i mudrost njegova, nije li to zapisano u knjizi dela Solomunovih?
42. A carova Solomun u Jerusalimu nad svim Izrailjem cetrdeset godina.
43. I pocinu Solomun kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davida, oca svog; a Rovoam, sin njegov, zacari se na njegovo mesto.