Prva knjiga o carevima 22
1. I prodoše tri godine bez rata izmedu Siraca i Izrailjaca.
2. A trece godine dode Josafat, car Judin k caru Izrailjevom.
3. I rece car Izrailjev slugama svojim: Ne znate li da je naš Ramot u Galadu? A mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku cara sirskog.
4. I rece Josafatu: Hoceš li ici sa mnom na vojsku na Ramot galadski? A Josafat rece caru Izrailjevom: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod, konji moji kao tvoji konji.
5. Još rece Josafat caru Izrailjevom: Upitaj danas šta ce Gospod reci.
6. Tada car Izrailjev sabra oko cetiri stotine proroka, i rece im: Hocu li ici na vojsku na Ramot galadski ili cu se okaniti? A oni rekoše: Idi, jer ce ga Gospod dati u ruke caru.
7. A Josafat rece: Ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?
8. A car Izrailjev rece Josafatu: Ima još jedan covek, preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne prorice dobra nego zlo; to je Miheja, sin Jemlin. A Josafat rece: Neka car ne govori tako.
9. Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i rece mu: Brže dovedi Miheju, sina Jemlinog.
10. A car Izrailjev i Josafat car Judin sedahu svaki na svom prestolu obuceni u carske haljine na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.
11. I Sedekija, sin Hananin, nacini sebi gvozdene rogove, i rece: Ovako veli Gospod: Ovim ceš pobosti Sirce dokle ih ne istrebiš.
12. Tako i svi proroci prorokovahu govoreci: Idi na Ramot galadski, i biceš srecan, jer ce ga Gospod dati caru u ruke.
13. A poslanik koji otide da dozove Miheju rece mu govoreci: Evo, proroci proricu svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja rec bude kao rec njihova, govori dobro.
14. A Miheja rece: Tako da je živ Gospod, govoricu ono što mi Gospod kaže.
15. I kad dode k caru, rece mu car: Miheja! Hocemo li ici na vojsku na Ramot galadski ili cemo se okaniti? A on mu rece: Idi, biceš srecan, jer ce ga Gospod dati caru u ruke.
16. A car mu rece: Koliko cu te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?
17. Tada rece: Videh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira; jer rece Gospod: Ovi nemaju gospodara; neka se vrate svak svojoj kuci s mirom.
18. Tada rece car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi nece prorokovati dobra nego zlo?
19. A Miheja mu rece: Zato cuj rec Gospodnju; videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s leve strane.
20. I rece Gospod: Ko ce prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota galadskog? I jedan rece ovo a drugi ono.
21. Tada izide jedan duh i stavši pred Gospoda rece: Ja cu ga prevariti. A Gospod mu rece: Kako?
22. Odgovori: Izaci cu i bicu lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu rece: Prevariceš ga i nadvladaceš; idi i ucini tako.
23. Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta svim tvojim prorocima, a Gospod je izrekao zlo po te.
24. Tada pristupi Sedekija, sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreci: Kuda je otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?
25. A Miheja mu rece: Eto, videceš u onaj dan kad otideš u najtajniju klet da se sakriješ.
26. Tada car Izrailjev rece: Uhvati Miheju i odvedi ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu, sinu carevom;
27. I reci im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, i dajite im po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.
28. A Miheja rece: Ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još rece: Cujte, svi narodi!
29. I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.
30. I rece car Izrailjev Josafatu: Ja cu se preobuci kad podem u boj; a ti obuci svoje odelo. I preobuce se car Izrailjev i otide u boj.
31. A car sirski zapovedi vojvodama, kojih beše trideset i dvojica nad kolima njegovim, i rece: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.
32. I kad vojvode od kola videše Josafata, rekoše: Zacelo je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da udare; ali Josafat povika.
33. A vojvode od kola videše da nije car Izrailjev, te odstupiše od njega.
34. A jedan zastreli iz luka nagonom, i ustreli cara Izrailjevog gde spuca oklop. A on rece svom vozacu: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.
35. I boj bi žestok onog dana; a car zaosta na kolima svojim prema Sircima, pa umre uvece, i krv iz rane tecaše u kola.
36. I prode glasnik po vojsci o zahodu suncanom govoreci: Svak u svoj grad, i svak u svoju zemlju.
37. Tako umre car, i odnesoše ga u Samariju; i pogreboše cara u Samariji.
38. A kad prahu kola na jezeru samarijskom, lizaše psi krv njegovu, tako i kad prahu oružje njegovo, po reci koju rece Gospod.
39. A ostala dela Ahavova i sve što je ucinio, i za kucu od slonove kosti koju je sagradio, i za sve gradove što je sagradio, nije li to zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?
40. Tako pocinu Ahav kod otaca svojih, i na njegovo se mesto zacari Ohozija, sin njegov.
41. A Josafat, sin Asin zacari se nad Judom cetvrte godine carovanja Ahavovog nad Izrailjem;
42. I imaše Josafat trideset i pet godina kad poce carovati, i carova dvadeset i pet godina u Jerusalimu. A materi mu beše ime Azuva, kci Silejeva.
43. I hodaše putem Ase, oca svog sasvim, i ne odstupi od njega cineci sve što je pravo pred Gospodom. [22:44] Ali visina ne oboriše; narod još prinošaše žrtve i kadaše na visinama.
44. [22:45] I ucini mir Josafat s carem Izrailjevim.
45. [22:46] A ostala dela Josafatova i junaštva što ucini i kako vojeva, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?
46. [22:47] On istrebi iz zemlje svoje ostatak adžuvana, koji behu ostali za života Ase, oca njegovog.
47. [22:48] U to vreme ne beše cara u Idumeji, nego beše namesnik carev.
48. [22:49] I Josafat nacini lade tarsiske da idu u Ofir po zlato; ali ne otidoše; jer se lade razbiše u Esion-Gaveru.
49. [22:50] Tada rece Ohozija, sin Ahavov Josafatu: Neka idu moje sluge s tvojim slugama na ladama. Ali Josafat ne hte.
50. [22:51] I pocinu Josafat kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davida, oca njegovog; a na njegovo se mesto zacari Joram, sin njegov.
51. [22:52] Ohozija, sin Ahavov zacari se nad Izrailjem u Samariji sedamnaeste godine carovanja Josafatovog nad Judom; i carova nad Izrailjem dve godine.
52. [22:53] I cinjaše što je zlo pred Gospodom, i hodaše putem oca svog i putem matere svoje i putem Jerovoama, sina Navatovog, koji navede na greh Izrailja.
53. [22:54] I služaše Valu i klanjaše mu se, i gnevljaše Gospoda Boga Izrailjevog sasvim kako je cinio otac njegov.