Prva knjiga o carevima 10
1. A carica savska cu glas o Solomunu i o imenu Gospodnjem, i dode da ga iskuša zagonetkama.
2. I dode u Jerusalim sa silnom pratnjom, s kamilama koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; i došavši k Solomunu govori s njim o svemu što joj beše u srcu.
3. I Solomun joj odgovori na sve reci njene; ne beše od cara sakriveno ništa da joj ne bi odgovorio.
4. A kad carica savska vide svu mudrost Solomunovu i dom koji beše sazidao,
5. I jela na stolu njegovom i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih i odelo njihovo, i peharnike njegove i žrtve njegove paljenice koje prinošaše u domu Gospodnjem, ona dode izvan sebe;
6. Pa rece caru: Istina je šta sam cula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.
7. Ali ne hteh verovati šta se govoraše dokle ne dode i vidim svojim ocima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadvišuje glas koji sam slušala.
8. Blago ljudima tvojim, blago slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju.
9. Da je blagosloven Gospod Bog tvoj kome si omileo, te te posadi na presto Izrailjev; jer Gospod ljubi Izrailja uvek, i postavi te carem da sudiš i deliš pravicu.
10. Potom dade caru sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja: nikada više ne dode toliko takvih mirisa koliko dade carica savska caru Solomunu.
11. I lade Hiramove, koje donošahu zlato iz Ofira, donesoše iz Ofira vrlo mnogo drveta almugima i dragog kamenja.
12. I nacini car od tog drveta almugima zagradu u domu Gospodnjem i u domu carskom i harfe i psaltire za pevace; nikada se više nije dovezlo takvog drveta almugima niti se videlo do današnjeg dana.
13. A car Solomun dade carici savskoj šta god zažele i zaiska osim onog šta joj dade sam po mogucstvu cara Solomuna. Po tom ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.
14. A zlata što dohodaše Solomunu svake godine, beše šest stotina i šezdeset i šest talanata,
15. Osim onog što dohodaše od trgovaca i onih koji prodavahu mirise i od svih careva arapskih i upravitelja zemaljskih.
16. I car Solomun nacini dvesta štitova od kovanog zlata, šest stotina sikala zlata dajuci na jedan štit:
17. I tri stotine malih štitova od kovanog zlata, po tri mine zlata dajuci na svaki štitic; i ostavi ih car u domu od šume livanske.
18. I nacini car velik presto od slonove kosti, i obloži ga cistim zlatom.
19. Šest basamaka beše u prestola, i vrh okrugao beše ozad na prestolu i rucice behu s obe strane sedišta, i dva lava stajahu pokraj tih rucica.
20. I dvanaest lavova stajahu na šest basamaka otud i odovud. Ne bi takav nacinjen ni u kome carstvu.
21. I svi sudovi iz kojih pijaše car Solomun behu zlatni, i svi sudovi u domu od šume livanske behu od cistog zlata; od srebra ne beše ništa; srebro beše ništa za vremena Solomunovog.
22. Jer car imaše lade tarsiske na moru s ladama Hiramovim: jedan put u tri godine vracahu se lade tarsiske donoseci zlato i srebro, slonove kosti, majmune i paune.
23. Tako car Solomun beše veci od svih careva zemaljskih bogatstvom i mudrošcu.
24. I iz cele zemlje tražahu da vide Solomuna, da cuju mudrost njegovu, koju mu dade Gospod u srce.
25. I donošahu mu svi dare, sudove srebrne i sudove zlatne, i haljine i oružje i mirise i konje i mazge, svake godine.
26. Tako nakupi Solomun kola i konjika, i imaše hiljadu i cetiri stotine kola i dvanaest hiljada konjika, koje razredi po gradovima, gde mu behu kola, i kod sebe u Jerusalimu.
27. I ucini car, te u Jerusalimu beše srebra kao kamenja, i kedrovih drva kao divljih smokava koje rastu po polju, tako mnogo.
28. I dovodahu Solomunu konje iz Misira i svakojaki trg, jer trgovci carevi uzimahu trg razlican za cenu.
29. I dolažahu kola iz Misira po šest stotina sikala srebra, a konj po sto i pedeset. I tako svi carevi hetejski i carevi sirski dobijahu konje preko njih.