Prva knjiga o carevima 21
1. A posle ovih stvari dogodi se: Navutej Jezraeljanin imaše vinograd u Jezraelu do dvora Ahava cara samarijskog.
2. I rece Ahav Navuteju govoreci: Daj mi svoj vinograd da nacinim od njega vrt za zelje, jer je blizu dvora mog; a ja cu ti dati za nj bolji vinograd, ili ako voliš, dacu ti u novcu šta vredi.
3. A Navutej rece Ahavu: Sacuvaj Bože da bih ti dao nasledstvo otaca svojih.
4. Tada Ahav dode kuci zlovoljan i ljutit radi reci koju mu rece Navutej Jezraeljanin govoreci: Ne dam ti nasledstvo otaca svojih. I leže na postelju svoju, i okrenu lice svoje na stranu, i ne jede hleba.
5. Tada dode k njemu Jezavelja, žena njegova i rece mu: Zašto je duša tvoja zlovoljna te ne jedeš hleba?
6. A on joj rece: Jer govorih s Navutejem Jezraeljaninom i rekoh mu: Daj mi vinograd svoj za novce, ili ako voliš, dacu ti drugi vinograd za taj. A on rece: Ne dam ti svoj vinograd.
7. Tada mu rece Jezavelja žena njegova: Ti li si car nad Izrailjem? Ustani, jedi hleba i budi veseo. Ja cu ti dati vinograd Navuteja Jezraeljanina.
8. I napisa knjigu na ime Ahavovo, i zapecati je pecatom njegovim i posla knjigu starešinama i glavarima koji behu u gradu njegovom, koji nastavahu s Navutejem.
9. A u knjizi napisa ovo: Oglasite post, i posadite Navuteja medu glavare narodne.
10. I postavite dva nevaljala coveka prema njemu, pa neka zasvedoce na nj govoreci: Hulio si na Boga i na cara. Tada ga izvedite i zaspite kamenjem, da pogine.
11. I uciniše ljudi onog grada, starešine i glavari, koji življahu u gradu njegovom, kako im zapovedi Jezavelja, kako beše napisano u knjizi koju im posla.
12. I oglasiše post, i posadiše Navuteja medu glavare narodne.
13. I dodoše dva nevaljala coveka, i stadoše prema njemu; i svedociše na Navuteja ti nevaljali ljudi pred narodom govoreci: Navutej je hulio na Boga i na cara. I izvedoše ga iza grada, i zasuše ga kamenjem, te pogibe.
14. Potom poslaše k Jezavelji i poruciše joj: Zasut je kamenjem Navutej, i poginuo je.
15. A kad Jezavelja cu da je Navutej zasut kamenjem i poginuo, rece Ahavu Jezavelja: Ustani, uzmi vinograd Navuteja Jezraeljanina, koji ti ne hte dati za novce, jer Navutej nije živ nego je umro.
16. A kad cu Ahav da je umro Navutej, usta i pode u vinograd Navuteja Jezraeljanina da ga uzme.
17. Ali dode rec Gospodnja k Iliji Tesvicaninu govoreci:
18. Ustani, izidi na susret Ahavu, caru Izrailjevom, koji sedi u Samariji; eno ga u vinogradu Navutejevom, kuda je otišao da ga uzme.
19. I reci mu i kaži: Ovako veli Gospod: Nisi li ubio i nisi li prisvojio? Pa mu kaži i reci: Ovako veli Gospod: Kako psi lizaše krv Navutejevu, tako ce lizati psi i tvoju krv.
20. A Ahav rece Iliji: Nade li me neprijatelju moj? A on rece: Nadoh, jer si se prodao da ciniš zlo pred Gospodom.
21. Evo, pusticu zlo na te, i uzecu naslede tvoje, i istrebicu Ahavu i ono što uza zid mokri, i uhvacenog i ostavljenog u Izrailju.
22. I ucinicu s domom tvojim kao s domom Jerovoama, sina Navatovog i kao sa domom Vase, sina Ahijinog, što si me gnevio i što si naveo na greh Izrailja.
23. Takode i za Jezavelju rece Gospod govoreci: Psi ce izjesti Jezavelju ispod zidova jezraelskih.
24. Ko Ahavov pogine u gradu izješce ga psi, a ko pogine u polju izješce ga ptice nebeske.
25. I ne bi takvog kao Ahav, koji se prodade da cini šta je zlo pred Gospodom, jer ga podgovaraše žena njegova Jezavelja.
26. I pocini vrlo grdna dela iduci za gadnim bogovima sasvim kao što ciniše Amoreji, koje izagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.
27. A kad Ahav cu te reci, razdre haljine svoje, i priveza kostret oko tela svog, i pošcaše, i spavaše u kostreti, i hodaše polagano.
28. I dode rec Gospodnja Iliji Tesvicaninu govoreci:
29. Jesi li video kako se Ahav ponizio preda mnom? Zato što se tako ponizio preda mnom, necu pustiti ono zlo za njegovog života; nego za sina njegovog pusticu ono zlo na dom njegov.