Prva knjiga o carevima 19
1. A Ahav pripovedi Jezavelji sve što je ucinio Ilija i kako je sve proroke isekao macem.
2. Tada Jezavelja posla glasnike k Iliji i poruci mu: Tako da ucine bogovi i tako da dodadu, ako sutra u ovo doba ne ucinim od tebe šta je od koga god tih.
3. A on videci to usta i otide duše svoje radi, i dode u Virsaveju Judinu, i onde ostavi momka svog.
4. A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sede pod smreku, i zažele da umre, i rece: Dosta je vec, Gospode, primi dušu moju, jer nisam bolji od otaca svojih.
5. Potom leže i zaspa pod smrekom. A gle, andeo taknu ga i rece mu: Ustani, jedi.
6. A on pogleda, i gle, celo glave mu hleb na ugljenu pecen i krcag vode. I jede i napi se, pa leže opet.
7. A andeo Gospodnji dode opet drugom, i taknu ga govoreci: Ustani, jedi, jer ti je put dalek.
8. A on ustavši jede i napi se; potom okrepivši se onim jelom ide cetrdeset dana i cetrdeset noci dokle dode na goru Božju Horiv.
9. A onde ude u jednu pecinu i zanoci u njoj; i gle, rec Gospodnja dode mu govoreci: Šta ceš ti tu, Ilija?
10. A on rece: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše macem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.
11. A On rece: Izidi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vetar, koji brda razvaljivaše i stene razlamaše; ali Gospod ne beše u vetru; a iza vetra dode trus; ali Gospod ne beše u trusu;
12. A iza trusa dode oganj; ali Gospod ne beše u ognju. A iza ognja dode glas tih i tanak.
13. A kad to cu Ilija, zakloni lice svoje plaštom i izašav stade na vratima od pecine. I gle, dode mu glas govoreci: Šta ceš ti tu, Ilija?
14. A on rece: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše macem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.
15. Tada mu rece Gospod: Idi, vrati se svojim putem u pustinju damaštansku, i kad dodeš pomaži Azaila za cara nad sirijom.
16. A Juja, sina Nimsijinog, pomaži za cara nad Izrailjem, a Jelisija, sina Safatovog iz Avel-Meole pomaži za proroka mesto sebe.
17. Jer ko utece od maca Azailovog njega ce pogubiti Juj; a ko utece od maca Jujevog njega ce pogubiti Jelisije.
18. Ali sam ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ni jedan ne saviše kolena pred Valom, niti ga ustima svojim celivaše.
19. I otide od njega i nade Jelisija, sina Safatovog gde ore, i dvanaest jarmova pred njim, a sam beše kod dvanaestog; i iduci mimo nj Ilija baci na nj plašt svoj.
20. A on ostavi volove, i otrca za Ilijom i rece: Da celujem oca svog i mater svoju; pa cu ici za tobom. A on mu rece: Idi, vrati se, jer šta sam ti ucinio?
21. I on se vrati od njega, i uze jaram volova i zakla ih, i na drvima od pluga skuva meso i dade ga narodu, te jedoše; potom ustavši otide za Ilijom i služaše mu.