Prva knjiga o carevima 12
1. Tada otide Rovoam u Sihem; jer se onde skupi sav Izrailj da ga zacare.
2. A Jerovoam, sin Navatov, koji još beše u Misiru pobegavši onamo od cara Solomuna, kad cu, on još osta u Misiru.
3. Ali poslaše i dozvaše ga. Tako Jerovoam i sav zbor Izrailjev dodoše i rekoše Rovoamu govoreci:
4. Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram; nego ti sada olakšaj ljutu službu oca svog i teški jaram koji je metnuo na nas, pak cemo ti služiti.
5. A on im rece: Idite, pa do tri dana dodite opet k meni. I narod otide.
6. Tada car Rovoam ucini vece sa starcima koji stajaše pred Solomunom, ocem njegovim dok beše živ, i rece: Kako savetujete da odgovorim narodu?
7. A oni mu odgovoriše govoreci: Ako danas ugodiš narodu i poslušaš ih i odgovoriš im lepim recima, oni ce ti biti sluge svagda.
8. Ali on ostavi savet što ga savetovaše starci, i ucini vece sa mladicima, koji odrastoše s njim i koji stajahu pred njim.
9. I rece im: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu, koji mi rekoše govoreci: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas tvoj otac?
10. Tada mu odgovoriše mladici koji odrastoše s njim, i rekoše: Ovako kaži narodu što ti rece: Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram, nego nam ti olakšaj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca mog.
11. Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja cu još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bicevima, a ja cu vas šibati bodljivim bicevima.
12. A treci dan dode Jerovoam i sav narod k Rovoamu, kako im beše kazao car rekavši: Dodite opet k meni do tri dana.
13. I car odgovori oštro narodu ostavivši savet što ga savetovaše starci;
14. I rece im kako ga savetovaše mladici govoreci: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja cu još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bicevima, a ja cu vas šibati bodljivim bicevima.
15. I car ogluši se naroda, jer Gospod beše tako uredio da bi potvrdio rec svoju što je rekao preko Ahije Silomljanina Jerovoamu, sinu Navatovom.
16. A kad vide sav Izrailj gde ih se car ogluši, odgovori narod caru govoreci: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo nasledstvo sa sinom Jesejevim. U šatore svoje, Izrailju! A ti Davide, sad gledaj svoju kucu. Tako otide Izrailj u šatore svoje.
17. Samo nad sinovima Izrailjevim, koji življahu po gradovima Judinim, zacari se Rovoam.
18. I car Rovoam posla Adorama koji beše nad dankom; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem, te pogibe; a car Rovoam brže sede na kola, te pobeže u Jerusalim.
19. Tako otpade Izrailj od doma Davidovog do današnjeg dana.
20. I kad cu sav Izrailj da se vratio Jerovoam, poslavši dozvaše ga na skupštinu, i postaviše ga carem nad svim Izrailjem. Ne prista za domom Davidovim ni jedno pleme osim samog plemena Judinog.
21. A rovoam došav u Jerusalim sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset hiljada odabranih vojnika, da zavojšte na dom Izrailjev da povrate carstvo Rovoamu, sinu Solomunovom.
22. Ali dode rec Božja Semeju, coveku Božijem, govoreci:
23. Kaži Rovoamu sinu Solomunovom caru Judinom i svemu domu Judinom i Venijaminovom i ostalom narodu, i reci:
24. Ovako veli Gospod: Ne idite, i ne bijte se s bracom svojom, sinovima Izrailjevim; vratite se svak svojoj kuci, jer sam ja naredio tako da bude. I oni poslušaše rec Gospodnju i vrativši se otidoše kako Gospod rece.
25. Potom sazida Jerovoam Sihem u gori Jefremovoj i naseli se u njemu; a posle otide odande i sazida Fanuil.
26. I rece Jerovoam u srcu svom: Može se carstvo povratiti domu Davidovom.
27. Ako ovaj narod stane ici u Jerusalim da prinosi žrtve u domu Gospodnjem, srce ce se narodu obratiti ka gospodaru njegovom Rovoamu, caru Judinom, te ce me ubiti, i povratice se k Rovoamu caru Judinom.
28. Zato car smisli, te nacini dva teleta od zlata, pa rece narodu: Ne treba više da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje misirske.
29. I namesti jedno u Vetilju, a drugo namesti u Danu.
30. I to bi na greh, jer narod idaše k jednome do Dana.
31. I nacini kucu na visini, i postavi sveštenike od prostog naroda koji ne behu od sinova Levijevih.
32. I ucini Jerovoam praznik osmog meseca petnaestog dana, kao što je praznik u zemlji Judinoj, i prinese žrtve na oltaru; tako ucini i u Vetilju prinoseci žrtve teocima koje nacini; i postavi u Vetilju sveštenike visinama koje nacini.
33. I petnaestog dana osmog meseca, koji beše smislio u srcu svom, prinošaše žrtve na oltaru koji nacini u Vetilju, i praznovaše praznik sa sinovima Izrailjevim, i pristupi ka oltaru da kadi.