Prva knjiga o carevima 18
1. Posle mnogo vremena, trece godine, dode rec Gospodnja Iliji govoreci: Idi, pokaži se Ahavu, i pusticu dažd na zemlju.
2. I otide Ilija da se pokaže Ahavu, i beše velika glad u Samariji.
3. I Ahav dozva Avdiju, koji beše upravitelj dvora njegovog; a Avdija se bojaše Gospoda veoma.
4. Jer kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje, uze Avdija sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pecinu, i hrani ih hlebom i vodom.
5. I rece Ahav Avdiji: Podi po zemlji na izvore i na potoke, eda bismo našli trave da sacuvamo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka.
6. I podeliše medu se zemlju kuda ce ici; Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam.
7. A kad Avdija beše na putu, gle, srete ga Ilija; i on ga pozna, i pade nicice, i rece: Jesi li ti, gospodaru moj Ilija?
8. A on mu rece: Ja sam; idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije.
9. A on rece: Šta sam zgrešio, da slugu svog predaš u ruke Ahavu da me pogubi?
10. Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nema naroda ni carstva kuda nije slao gospodar moj da te traže; i rekoše: Nema ga. A on zakle carstva i narode da te ne mogu da nadu.
11. A ti sada kažeš: Idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije.
12. A kad ja otidem od tebe, duh ce te Gospodnji odneti, a ja necu znati kuda; pa da otidem i prokažem Ahavu, a on da te ne nade, ubice me; a sluga se tvoj boji Gospoda od mladosti svoje.
13. Nije li kazano gospodaru mom šta sam ucinio kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje? Kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu pecinu, i hranih ih hlebom i vodom.
14. A ti sada kažeš: Idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije. Ubice me.
15. A Ilija rece: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, danas cu mu se pokazati.
16. Tada otide Avdija pred Ahava, i kaza mu; i Ahav otide pred Iliju.
17. A kad vide Ahav Iliju, rece mu Ahav: Jesi li ti onaj što nesrecu donosiš na Izrailja?
18. A on rece: Ne donosim ja nesrecu na Izrailja, nego ti i dom oca tvog ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Valima.
19. Nego sada pošalji i saberi k meni svega Izrailja na goru karmilsku, i cetiri stotine i pedeset proroka Valovih i cetiri stotine proroka iz luga, koji jedu za stolom Jezaveljinim.
20. I posla Ahav k svim sinovima Izrailjevim, i sabra one proroke na goru karmilsku.
21. Tada pristupi Ilija ka svemu narodu i rece: Dokle cete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za Njim; ako li je Val, idite za njim. Ali narod ne odgovori mu ni reci.
22. A Ilija rece narodu: Ja sam sam ostao prorok Gospodnji; a proroka Valovih ima cetiri stotine i pedeset.
23. Dajte nam dva junca, i neka oni izaberu sebi jednog, i neka ga iseku na komade i metnu na drva, ali oganj da ne podmecu; a ja cu prigotoviti drugog junca, i metnucu ga na drva, ali oganj necu podmetati.
24. Tada prizovite ime svojih bogova, a ja cu prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog. I sav narod odgovori i rece: Dobro rece.
25. Potom rece Ilija prorocima Valovim: Izaberite sebi jednog junca i prigotovite ga prvo, jer je vas više; i prizovite ime bogova svojih, ali ognja ne podmecite.
26. I uzeše junca, kog im dade, i prigotoviše, i stadoše prizivati ime Valovo od jutra do podne govoreci: Vale, usliši nas! Ali nikakvog glasa ni koga da odgovori. I skakahu oko oltara, koji naciniše.
27. A kad bi u podne, stade im se rugati Ilija govoreci: Vicite vecma; jer je on bog! Valja da se nešto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili može biti spava, da se probudi.
28. A oni stadoše vikati glasno, i parati se nožima i šilima po svom obicaju, dokle ih krv ne obli.
29. A kad dode podne, stadoše prorokovati dokle dode vreme da se prinese dar, ali nikakvog glasa ni koga da odgovori, ni koga da cuje.
30. Tada rece Ilija svemu narodu: Pristupite k meni. I pristupi k njemu sav narod. Tada on opravi oltar Gospodnji koji beše razvaljen.
31. I uze Ilija dvanaest kamena prema broju plemena sinova Jakova, kome dode rec Gospodnja govoreci: Izrailj ce ti biti ime.
32. I nacini od tog kamenja oltar u ime Gospodnje, i oko oltara iskopa opkop širok da bi se mogle posejati dve mere žita.
33. I namesti drva, i junca isecenog na komade metnu na drva.
34. I rece: Napunite cetiri vedra vode, i izlijte na žrtvu i na drva. Pa opet rece: Ucinite još jednom. I uciniše još jednom. Pa opet rece: Ucinite i trecom. I uciniše trecom,
35. Te voda potece oko oltara, i napuni se opkop vode.
36. A kad bi vreme da se prinese žrtva, pristupi Ilija prorok i rece: Gospode Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznadu da si Ti Bog u Izrailju i ja da sam Tvoj sluga, i da sam po Tvojoj reci ucinio sve ovo.
37. Usliši me, Gospode, usliši me, da bi poznao ovaj narod da si Ti Gospode Bog, kad opet obratiš srca njihova.
38. Tada pade oganj Gospodnji i spali žrtvu paljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkopu popi.
39. A narod kad to vide sav popada nicice, i rekoše: Gospod je Bog, Gospod je Bog.
40. Tada im rece Ilija: Pohvatajte te proroke Valove da ni jedan ne utece. I pohvataše ih, i Ilija ih odvede na potok Kison, i pokla ih onde.
41. I rece Ilija Ahavu: Idi, jedi i pij, jer dolazi veliki dažd.
42. I otide Ahav da jede i pije; a Ilija se pope na vrh Karmila, i saže se k zemlji i metnu lice svoje medu koljena svoja.
43. A momku svom rece: Idi, pogledaj put mora. A on otišavši pogleda, pa rece: Nema ništa. I rece mu: Idi opet sedam puta.
44. A kad bi sedmi put, rece: Eno, mali oblak kao dlan coveciji diže se od mora. Tada rece: Idi, reci Ahavu: Preži i idi, da te ne uhvati dažd.
45. U tom se zamraci nebo od oblaka i vetra, i udari veliki dažd. A Ahav sedavši na kola otide u Jezrael.
46. A ruka Gospodnja dode nad Iliju, i on opasavši se otrca pred Ahavom dokle dode u Jezrael.