Prva knjiga o carevima 17

1. Tada rece Ahavu Ilija Tesvicanin, jedan od naseljenika galadskih: Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina nece biti rose ni dažda dokle ja ne kažem.

2. Potom dode njemu rec Gospodnja govoreci:

3. Idi odavde, i obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu.

4. I iz onog potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde.

5. I on otide i ucini po reci Gospodnjoj, i otišavši stani se kod potoka Horata, koji je prema Jordanu.

6. I onde mu gavrani donošahu hleba i mesa jutrom i vecerom, a iz potoka pijaše.

7. Ali posle godinu dana presahnu potok, jer ne beše dažda u zemlji.

8. Tada dode njemu rec Gospodnja govoreci:

9. Ustani, idi u Sareptu sidonsku, i sedi onde; evo zapovedio sam onde ženi udovici da te hrani.

10. I ustavši otide u Sareptu; i kad dode na vrata gradska, gle, žena udovica kupljaše onde drva; i on je dozva i rece joj: Donesi mi malo vode u sudu da se napijem.

11. I ona pode da donese; a on je viknu i rece: Donesi mi i hleba malo.

12. A ona rece: Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nemam pecenog hleba do grst brašna u zdeli i malo ulja u krcagu; i eto kupim drvaca da otidem i zgotovim sebi i sinu svom, da pojedemo, pa onda da umremo.

13. A Ilija rece joj: Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla; ali umesi prvo meni jedan kolacic od toga, i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svom.

14. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Brašno se iz zdele nece potrošiti niti ce ulja u krcagu nestati dokle ne pusti Gospod dažda na zemlju.

15. I ona otide i ucini kako rece Ilija; i jede i ona i on i dom njen godinu dana;

16. Brašno se iz zdele ne potroši niti ulja u krcagu nesta po reci Gospodnjoj, koju rece preko Ilije.

17. A posle toga razbole se sin ženi domacici, i bolest njegova bi vrlo teška, tako da izdahnu.

18. I ona rece Iliji: Šta je tebi do mene, covece Božji? Jesi li došao k meni da spomeneš bezakonje moje i da mi umoriš sina?

19. A on joj rece: Daj mi sina svog. I uzevši ga iz narucja njenog odnese ga u gornju klet, gde on sedaše, i položi ga na postelju svoju.

20. Tada zavapi ka Gospodu i rece: Gospode Bože moj, zar si i ovu udovicu kod koje sam gost tako ucvelio umorivši joj sina?

21. I pruživši se nad detetom tri puta zavapi ka Gospodu govoreci: Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova.

22. I Gospod usliši glas Ilijin, te se povrati u dete duša njegova, i ožive.

23. A Ilija uzevši dete snese ga iz gornje kleti u kucu, i dade ga materi njegovoj, i rece Ilija: Vidi, živ je tvoj sin.

24. A žena rece Iliji: Sada znam da si covek Božji i da je rec Gospodnja u tvojim ustima istina.