Prva knjiga o carevima 13
1. A gle, covek Božji dode iz zemlje Judine s recju Gospodnjom u Vetilj, kad Jerovoam stajaše kod oltara da kadi.
2. I povika put oltara recju Gospodnjom govoreci: Oltare! Oltare! Ovako veli Gospod: Evo, rodice se sin domu Davidovom po imenu Josija, koji ce na tebi klati sveštenike visina, koji kade na tebi, i ljudske ce kosti spaliti na tebi.
3. I ucini znak istog dana govoreci: Ovo je znak da je Gospod to rekao: Eto, oltar ce se raspasti i prosuce se pepeo što je na njemu.
4. A kad car Jerovoam cu reci coveka Božijeg koje vikaše oltaru vetiljskom, pruži ruku svoju s oltara govoreci: Držite ga! Ali usahnu mu ruka koju pruži na nj, i ne mogaše je povratiti k sebi.
5. A oltar se raspade, i prosu se pepeo s oltara po znaku koji ucini covek Božji recju Gospodnjom.
6. Tada car rece coveku Božijem: Pripadni ka Gospodu Bogu svom, i pomoli se za me da mi se povrati ruka. I covek se Božji pomoli Gospodu, i povrati se caru ruka, i posta kao što je bila.
7. I rece car coveku Božijem: Hodi sa mnom kuci mojoj, i potkrepi se, i dacu ti dar.
8. Ali covek Božji rece caru: Da mi daš po kuce svoje, ne bih išao s tobom niti bih jeo hleba ni vode pio u ovom mestu.
9. Jer mi je tako zapovedio svojom recju Gospod govoreci: Ne jedi hleba ni pij vode, niti se vracaj istim putem kojim otideš.
10. I otide drugim putem, a ne vrati se onim kojim beše došao u Vetilj.
11. A u Vetilju življaše jedan stari prorok, kome dode sin njegov i pripovedi sve što ucini prorok Božji onaj dan u Vetilju, i reci koje rece caru; i pripovediše sinovi tog proroka ocu svom.
12. A otac im rece: Kojim je putem otišao? I pokazaše sinovi put kojim otide covek Božji koji beše došao iz zemlje Judine.
13. A on rece sinovima svojim: Osamarite mi magarca. I osamariše mu magarca, te usede na nj.
14. I pode za covekom Božjim, i nade ga a on sedi pod hrastom, pa mu rece: Jesi li ti covek Božji što dode iz zemlje Judine? On mu odgovori: Ja sam.
15. A on mu rece: Hodi sa mnom mojoj kuci da jedeš hleba.
16. Ali on odgovori: Ne mogu se vratiti s tobom ni ici s tobom; niti cu jesti hleba ni piti vode s tobom u ovom mestu.
17. Jer mi je receno recju Gospodnjom: Ne jedi hleba ni pij vode onde, niti se vracaj putem kojim otideš.
18. A on mu rece: i ja sam prorok kao ti, i andeo Gospodnji rece mi recju Gospodnjom govoreci: Vrati ga sa sobom u svoju kucu neka jede hleba i pije vode. Ali mu slaga.
19. I vrati se s njim, te jede hleba u njegovoj kuci i pi vode.
20. A kad sedahu za stolom, dode rec Gospodnja proroku koji ga beše vratio;
21. I povika na coveka Božjeg koji beše došao iz zemlje Judine, i rece: Ovako veli Gospod: Što nisi poslušao rec Gospodnju, i nisi držao zapovest koju ti je zapovedio Gospod Bog tvoj,
22. Nego si se vratio i jeo hleba i pio vode na mestu za koje ti je rekao: Ne jedi hleba ni pij vode; zato nece tvoje telo doci u grob tvojih otaca.
23. I pošto se prorok kog beše vratio najede hleba i pošto se napi, osamari mu magarca.
24. A kad otide, udesi ga lav na putu i zakla ga. I telo njegovo ležaše na putu i magarac stajaše kod njega; takode i lav stajaše kod tela.
25. I gle, ljudi prolazeci videše telo gde leži na putu i lava gde stoji kod tela, i došavši javiše u gradu u kome življaše stari prorok.
26. A kad to cu prorok koji ga beše vratio s puta, rece: Ovo je covek Božji, koji ne posluša reci Gospodnje, zato ga dade Gospod lavu da ga rastrgne i usmrti po reci Gospodnjoj koju mu rece.
27. I rece sinovima svojim govoreci: Osamarite mi magarca. I osamariše.
28. I otišavši, nade telo gde leži na putu, i magarca i lava gde stoje kod tela: Lav ne beše izjeo telo ni magarca rastrgao.
29. Tada prorok podiže telo coveka Božijeg, i metnuv ga na magarca, odnese ga natrag, i dode u grad stari prorok da ga ožali i pogrebe.
30. I metnu telo u svoj grob, i plakahu nad njim govoreci: Jaoh brate!
31. A pošto ga pogrebe, rece sinovima svojim govoreci: Kad umrem, pogrebite me u grobu gde je pogreben covek Božji, pokraj kostiju njegovih metnite kosti moje.
32. Jer ce se zacelo zbiti šta je oglasio po reci Gospodnjoj za oltar vetiljski i za sve kuce visina koje su po gradovima samarijskim.
33. Pošto ovo bi, opet se Jerovoam ne vrati sa svog zlog puta; nego opet nacini iz prostog naroda sveštenike visinama; ko god hocaše, tome on posvecivaše ruke i taj postajaše sveštenik visinama.
34. I to bi na greh domu Jerovoamovom da bi se istrebio i da bi ga nestalo sa zemlje.