Prva knjiga o carevima 2
1. A kad dode vreme Davidu da umre, zapovedi Solomunu, sinu svom govoreci:
2. Ja idem kud ide sve na zemlji; a ti budi hrabar i budi covek.
3. I drži šta ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da držiš, hodeci putevima Njegovim i držeci uredbe Njegove i zapovesti Njegove i zakone Njegove i svedocanstva Njegova, kako je napisano u zakonu Mojsijevom, da bi napredovao u svemu što uzradiš i za cim se god okreneš,
4. Da bi Gospod ispunio rec svoju koju mi je rekao govoreci: Ako uspaze sinovi tvoji na put svoj hodeci preda mnom verno, svim srcem svojim i svom dušom svojom, tada ti nece nestati coveka na prestolu Izrailjevom.
5. A ti znaš šta mi je ucinio Joav, sin Serujin, šta je ucinio dvema vojvodama Izrailjevim, Aveniru sinu Nirovom i Amasi sinu Jeterovom, koje ubi prolivši u miru krv kao u ratu, i okalja krvlju kao u ratu pojas svoj oko sebe, i obucu svoju na nogu.
6. Ucini dakle po mudrosti svojoj, i nemoj dati da se seda glava njegova spusti s mirom u grob.
7. Sinovima pak Varzelaja od Galada ucini milost, i neka bude medu onima koji jedu za tvojim stolom, jer su tako došli k meni kad sam bežao od Avesaloma, brata tvog.
8. I eto, kod tebe je Simej, sin Girin od Venijamina iz Vaurima, koji me je ljuto ružio kad idah u Mahanajim; ali mi dode na susret na Jordan, i zakleh mu se Gospodom rekavši: Necu te ubiti macem.
9. Ali mu ti nemoj oprostiti, jer si mudar covek i znaceš šta ceš mu uciniti, da opraviš sedu glavu njegovu s krvlju u grob.
10. Tako pocinu David kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davidovom.
11. A carova David nad Izrailjem cetrdeset godina: u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.
12. I Solomun sede na presto Davida oca svog, i carstvo se njegovo utvrdi jako.
13. Tada dode Adonija, sin Agitin, k Vitsaveji materi Solomunovoj; a ona rece: Jesi li dobro došao? A on rece: Dobro.
14. Potom rece: Imam nešto da ti kažem. A ona rece: Govori.
15. Tada rece: Ti znaš da je moje bilo carstvo, i da je u mene bio upro oci sav Izrailj da ja budem car; ali se carstvo prenese i dopade bratu mom, jer mu ga Gospod dade.
16. Zato te sad molim za jedno; nemoj me odbiti. A ona mu rece: Govori.
17. A on rece: Govori caru Solomunu, jer ti on nece odbiti, neka mi da za ženu Avisagu Sunamku.
18. A Vitsaveja rece: Dobro, ja cu govoriti caru za te.
19. I dode Vitsaveja k caru Solomunu da mu govori za Adoniju; a car usta i srete je i poklonivši joj se sede na svoj presto, i zapovedi te namestiše stolicu materi njegovoj, i ona sede njemu s desne strane.
20. Tada ona rece: Iskala bih od tebe jednu malu stvar, nemoj me odbiti. A car joj rece: Išti, majko, necu te odbiti.
21. Ona rece: Podaj Avisagu Sunamku Adoniji, bratu svom za ženu.
22. A car Solomun odgovori materi svojoj i rece: Zašto išteš Avisagu Sunamku za Adoniju? Išti i carstvo za nj, jer je on brat moj stariji i ima uza se Avijatara sveštenika i Joava sina Serujinog.
23. I zakle se car Solomun Gospodom govoreci: Tako da mi ucini Bog i tako da doda, sebi na smrt kaza to Adonija danas.
24. I zato, tako da je živ Gospod, koji me je utvrdio i posadio me na prestolu Davida oca mog, i koji mi je nacinio kucu kao što je rekao, danas ce poginuti Adonija.
25. I posla car Solomun Venaju, sina Jodajevog, koji uloži na nj, te pogibe.
26. A Avijataru svešteniku rece car: Idi u Anatot na njivu svoju, jer si zaslužio smrt, ali te necu danas pogubiti, jer si nosio kovceg Gospodnji pred Davidom ocem mojim i podnosio si sve nevolje koje je podnosio otac moj.
27. Tako Solomun svrže Avijatara da ne bude sveštenik Gospodnji, da ispuni rec Gospodnju što rece u Silomu za dom Ilijev.
28. I ovaj glas dode do Joava; a Joav beše pristao za Adonijom, premda za Avesalomom ne beše pristao; i utece Joav u šator Gospodnji i uhvati se za rogove oltaru.
29. I javiše caru Solomunu: Joav utece u šator Gospodnji, i eno ga kod oltara. A Solomun posla Venaju sina Jodajevog govoreci: Idi, uloži na nj.
30. I ušavši Venaja u šator Gospodnji rece mu: Car je kazao: Izidi. A on rece: Necu; nego ovde hocu da umrem. A Venaja javi caru govoreci: Tako rece Joav i tako mi odgovori.
31. A car mu rece: Ucini kako je rekao, uloži na nj, i pogrebi ga, i skini s mene i s doma oca mog krv pravu koju je prolio Joav.
32. I neka Gospod obrati krv njegovu na njegovu glavu, što uloži na dva coveka pravednija i bolja od sebe, i ubi ih macem bez znanja oca mog Davida: Avenira sina Nirovog vojvodu Izrailjevog i Amasu sina Jeterovog vojvodu Judinog;
33. Neka se dakle krv njihova vrati na glavu Joavovu i na glavu semena njegovog doveka; a Davidu i semenu njegovom i domu njegovom i prestolu njegovom neka bude mir doveka od Gospoda.
34. I otide Venaja, sin Jodajev, i uloži na nj i pogubi ga, i bi pogreben kod kuce svoje u pustinji.
35. Tada postavi car Venaju, sina Jodajevog, na njegovo mesto nad vojskom, a Sadoka sveštenika postavi car na mesto Avijatarovo.
36. Potom posla car i dozva Simeja, i rece mu: Sagradi sebi kucu u Jerusalimu, pa tu sedi, i ne izlazi odatle nikuda.
37. Jer u koji dan izideš i predeš preko potoka Kedrona, znaj zacelo da ceš poginuti, i krv ce tvoja pasti na tvoju glavu.
38. A Simej rece caru: Dobra je ta rec; kako je rekao gospodar moj car, tako ce uciniti sluga tvoj. I sede Simej u Jerusalimu dugo vremena.
39. Ali se dogodi posle tri godine, te utekoše dve sluge Simejeve k Ahisu, sinu Mašinom caru gatskom. I bi javljeno Simeju: Eno ti slugu u Gatu.
40. Tada usta Simej, i osamari svog magarca, i otide u Gat k Ahisu da traži sluge svoje. I vrati se Simej, i dovede natrag sluge svoje iz Gata.
41. I javiše Solomunu da je Simej bio otišao iz Jerusalima u Gat, i da se vratio.
42. Tada car poslavši dozva Simeja, i rece mu: Nisam li te zakleo Gospodom i nisam li ti tvrdo rekao: U koji dan izideš kuda mu drago, znaj zacelo da ceš poginuti? I ti mi rece: Dobra je ta rec koju cuh.
43. Zašto, dakle, nisi držao zakletvu Gospodnju i zapovest koju sam ti zapovedio?
44. Potom rece car Simeju: Ti znaš sve zlo za koje zna srce tvoje, šta si ucinio Davidu ocu mom; Gospod vraca tvoje zlo na tvoju glavu.
45. A car ce Solomun biti blagosloven i presto Davidov utvrden pred Gospodom do veka.
46. I zapovedi car Venaji sinu Jodajevom, te izide i uloži na nj, te pogibe. I carstvo se utvrdi u ruci Solomunovoj.