Prva knjiga o carevima 20
1. A Ven-Adad car sirski skupi vojsku svoju, i imaše sa sobom trideset i dva cara, i konje i kola; i otišavši opkoli Samariju i stade je biti.
2. I posla poslanike k Ahavu, caru Izrailjevom u grad,
3. I poruci mu: Ovako veli Ven-Adad: Srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i žene tvoje i tvoji lepi sinovi moji su.
4. A car Izrailjev odgovori i rece: Kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam.
5. A poslanici opet dodoše i rekoše: Ovako veli Ven-Adad: Poslao sam k tebi i porucio: Srebro svoje i zlato svoje i žene svoje i sinove svoje da mi daš.
6. Zato cu sutra u ovo doba poslati sluge svoje k tebi da pregledaju kucu tvoju i kuce sluga tvojih, i šta ti je god milo, oni ce uzeti i odneti.
7. Tada dozva car Izrailjev sve starešine zemaljske i rece: Gledajte i vidite kako ovaj traži zlo; jer posla k meni po mene i po sinove moje i po srebro moje i po zlato moje, i ja mu ne branih.
8. A sve starešine i sav narod rekoše mu: Ne slušaj ga i ne pristaj.
9. I rece poslanicima Ven-Adadovim: Kažite caru gospodaru mom: Što si prvo porucio sluzi svom sve cu uciniti; ali ovo ne mogu uciniti. Tako otidoše poslanici i odnesoše mu taj odgovor.
10. A Ven-Adad posla k njemu i poruci: Tako da mi ucine bogovi i tako dodadu! Nece biti dosta praha od Samarije da svemu narodu koji ide za mnom dopadne po jedna grst.
11. A car Izrailjev odgovori i rece: Kažite: Neka se hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje.
12. A kad on to cu pijuci s carevima pod šatorima, rece slugama svojim: Dižite se. I digoše se na grad.
13. Tada gle, pristupi jedan prorok k Ahavu caru Izrailjevom, i rece: Ovako veli Gospod: Vidiš li sve ovo mnoštvo? Evo, ja cu ti ga dati u ruke danas da poznaš da sam ja Gospod.
14. A Ahav rece: Preko koga? A on rece: Ovako veli Gospod: Preko momaka knezova zemaljskih. Opet rece: Ko ce zametnuti boj? A on rece: Ti.
15. Tada prebroja momke knezova zemaljskih, i beše ih dvesta i trideset i dva; posle njih prebroja sav narod, sve sinove Izrailjeve, i beše ih sedam hiljada.
16. I izidoše u podne; a Ven-Adad pijuci opi se u šatorima s trideset i dva cara koji mu dodoše u pomoc.
17. I izidoše prvo momci knezova zemaljskih; a Ven-Adad posla, i javiše mu i rekoše: Izidoše ljudi iz Samarije.
18. A on rece: Ako su izašli mira radi, pohvatajte ih žive; ako su izašli na boj, pohvatajte ih žive.
19. I izidoše iz grada momci knezova zemaljskih, i vojska za njima.
20. I svaki ubi s kojim se sukobi, te Sirci pobegoše, a Izrailjci ih poteraše. I Ven-Adad, car sirski pobeže na konju s konjicima.
21. I car Izrailjev izide i pobi konje i kola, i ucini velik pokolj medu Sircima.
22. Potom dode prorok k caru Izrailjevom i rece mu: Idi, budi hrabar; i promisli i vidi šta ceš ciniti, jer ce do godine opet doci car sirski na te.
23. A caru sirskom rekoše sluge njegove: Njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas nadjacaše; nego da se bijemo s njima u polju, za celo cemo ih nadjacati.
24. Ucini dakle ovako: Ukloni te careve s mesta njihovih, i postavi vojvode mesto njih.
25. Pa skupi vojsku kakva je bila ona koja je izginula, i konje kakvi su bili oni konji, i kola kao ona kola; pa da se pobijemo s njima u polju; zacelo cemo ih nadjacati. I posluša ih, i ucini tako.
26. A kad prode godina, Ven-Adad prebroja Sirce, i pode u Afek da vojuje na Izrailja.
27. A sinovi Izrailjevi prebrojaše se, i ponesavši hrane izidoše pred njih. I stadoše u logor sinovi Izrailjevi prema njima, kao dva mala stada koza, a Sirci behu prekrilili zemlju.
28. Tada dode covek Božji, i progovori caru Izrailjevom, i rece: Ovako veli Gospod: Što Sirci rekoše da je Gospod gorski Bog a nije Bog poljski, zato cu ti dati u ruke sve ovo mnoštvo veliko da znate da sam ja Gospod.
29. I stajahu u logoru jedni prema drugima sedam dana; a sedmog dana pobiše se, i sinovi Izrailjevi pobiše Siraca sto hiljada pešaka u jedan dan.
30. A ostali pobegoše u grad Afek, i pade zid na dvadeset i sedam hiljada ljudi koji behu ostali. I Ven-Adad pobegav u grad ude u najtajniju klet.
31. A sluge mu rekoše: Evo culi smo da su carevi doma Izrailjevog milostivi carevi; da vežemo kostret oko sebe i da metnemo uzice sebi oko vratova, pa da izidemo pred cara Izrailjevog, da ako ostavi u životu dušu tvoju.
32. I vezaše kostret oko sebe, i metnuše uzice sebi oko vratova, i dodoše k caru Izrailjevom i rekoše: Sluga tvoj Ven-Adad veli: Ostavi u životu dušu moju. A on rece: Je li još živ? Brat mi je.
33. A ljudi uzeše to za dobar znak, i odmah da bi ga uhvatili za rec rekoše: Brat je tvoj Ven-Adad. A on rece: Idite, dovedite ga. Tada Ven-Adad izide k njemu; a on ga posadi na svoja kola.
34. Tada mu rece Ven-Adad: Gradove koje je uzeo otac moj tvom ocu, vraticu, i nacini sebi ulice u Damasku kao što je otac moj ucinio u Samariji. A on odgovori: S tom verom otpusticu te. I ucini veru s njim, i otpusti ga.
35. Tada jedan izmedu sinova prorockih rece drugom po reci Gospodnjoj: Bij me. Ali ga onaj ne hte biti.
36. A on mu rece: Što ne posluša glas Gospodnji, zato, evo kad otideš od mene, lav ce te zaklati. I kad otide od njega, sukobi ga lav i zakla ga.
37. Opet, našav drugog rece mu: Bij me. A onaj ga izbi i izrani ga.
38. Tada otide prorok i stade na put kuda ce car proci, i nagrdi se pepelom po licu.
39. A kad car prolažaše, on viknu cara i rece: Tvoj sluga beše izašao u boj, a jedan došavši dovede mi coveka i rece: Cuvaj ovog coveka; ako li ga nestane, bice tvoja duša za njegovu dušu, ili ceš platiti talanat srebra.
40. A kad tvoj sluga imaše posla tamo amo, njega nesta. Tada mu rece car Izrailjev: To ti je sud, sam si odsudio.
41. A on brže ubrisa pepeo s lica, i car Izrailjev pozna ga da je jedan od proroka.
42. A on mu rece: Ovako veli Gospod: Što si pustio iz ruku coveka kog sam ja osudio da se istrebi, duša ce tvoja biti za njegovu dušu i narod tvoj za njegov narod.
43. I otide car Izrailjev kuci svojoj zlovoljan i ljutit, i dode u Samariju.