Priče Solomunove 9

1. Premudrost sazida sebi kucu, i otesa sedam stupova;

2. Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.

3. Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih:

4. Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:

5. Hodite, jedite hleba mog, i pijte vino koje sam rastvorila.

6. Ostavite ludost i bicete živi, i idite putem razuma.

7. Ko uci podsmevaca, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.

8. Ne karaj podsmevaca da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubice te.

9. Kaži mudrome, i bice još mudriji; pouci pravednog, i znace više.

10. Pocetak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum.

11. Jer ce se mnom umnožiti dani tvoji i dodace ti se godine životu.

12. Ako budeš mudar, sebi ceš biti mudar; ako li budeš podsmevac, sam ceš tegliti.

13. Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna;

14. I sedi na vratima od kuce svoje na stolici, na visinama gradskim,

15. Te vice one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:

16. Ko je lud? Neka se uvrati ovamo. I bezumnom govori:

17. Voda je kradena slatka, i hleb je sakriven ugodan.

18. A on ne zna da su onde mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njene.