Priče Solomunove 8
1. Ne vice li mudrost? I razum ne pušta li glas svoj?
2. Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji,
3. Kod vrata, na ulasku u grad, gde se otvaraju vrata, vice:
4. Vas vicem, o ljudi, i glas svoj obracam k sinovima ljudskim.
5. Naucite se ludi mudrosti, i bezumni orazumite se.
6. Slušajte, jer cu govoriti velike stvari, i usne moje otvarajuci se kazivace šta je pravo.
7. Jer usta moja govore istinu, i mrska je usnama mojim bezbožnost.
8. Prave su sve reci usta mojih, ništa nema u njima krivo ni izopaceno.
9. Sve su obicne razumnom i prave su onima koji nalaze znanje.
10. Primite nastavu moju, a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato.
11. Jer je bolja mudrost od dragog kamenja, i šta je god najmilijih stvari ne mogu se izjednaciti s njom.
12. Ja mudrost boravim s razboritošcu, i razumno znanje nalazim.
13. Strah je Gospodnji mržnja na zlo; ja mrzim na ponositost i na oholost i na zli put i na usta opaka.
14. Moj je savet i šta god jeste; ja sam razum i moja je sila.
15. Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu.
16. Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske.
17. Ja ljubim one koji mene ljube, i koji me dobro traže nalaze me.
18. U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravda.
19. Plod je moj bolji od zlata i od najboljeg zlata, i dobitak je moj bolji i od najboljeg srebra.
20. Putem pravednim hodim, posred staza pravice,
21. Da onima koji me ljube dam ono što jeste, i riznice njihove da napunim.
22. Gospod me je imao u pocetku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena.
23. Pre vekova postavljena sam, pre pocetka, pre postanja zemlje.
24. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom.
25. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila;
26. Još ne beše nacinio zemlje ni polja ni pocetka prahu vasiljenskom;
27. Kad je uredivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom.
28. Kad je utvrdivao oblake gore i krepio izvore bezdanu;
29. Kad je postavljao moru medu i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji;
30. Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda;
31. Veseljah se na vasiljeni Njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim.
32. Tako, dakle, sinovi, poslušajte me, jer blago onima koji se drže puteva mojih.
33. Slušajte nastavu, i budite mudri, i nemojte je odbaciti.
34. Blago coveku koji me sluša stražeci na vratima mojim svaki dan i cuvajuci pragove vrata mojih.
35. Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda.
36. A ko o mene greši, cini krivo duši svojoj; svi koji mrze na me, ljube smrt.