Priče Solomunove 13

1. Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevac ne sluša ukore.

2. Od ploda usta svojih svaki ce jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.

3. Ko cuva usta svoja, cuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.

4. Željna je duša lenjivceva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatice se.

5. Na lažnu rec mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.

6. Pravda cuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.

7. Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.

8. Otkup je za život coveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.

9. Videlo pravednicko svetli se, a žižak bezbožnicki ugasice se.

10. Od oholosti biva samo svada, a koji primaju savet, u njih je mudrost.

11. Blago koje se taštinom tece umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.

12. Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.

13. Ko prezire rec sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platice mu se.

14. Nauka je mudroga izvor životni da se sacuva prugala smrtnih.

15. Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonicki hrapav.

16. Svaki pametan covek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.

17. Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.

18. Siromaštvo i sramota doci ce na onog koji odbacuje nastavu; a ko cuva karanje, proslavice se.

19. Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.

20. Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.

21. Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraca dobro.

22. Dobar covek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje cuva se pravedniku.

23. Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.

24. Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

25. Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.