Priče Solomunove 7

1. Sine, cuvaj reci moje, i zapovesti moje sahrani kod sebe.

2. Cuvaj zapovesti moje i biceš živ, i nauku moju kao zenicu ociju svojih.

3. Priveži ih sebi na prste, napiši ih na ploci srca svog.

4. Reci mudrosti: Sestra si mi; i prijateljicom zovi razboritost,

5. Da bi te cuvala od žene tude, od tudinke, koja laska recima.

6. Jer s prozora doma svog kroz rešetku gledah,

7. I videh medu ludima, opazih medu decom bezumnog mladica,

8. Koji idaše ulicom pokraj ugla njenog, i koracaše putem ka kuci njenoj,

9. U sumrak, uvece, kad se unoca i smrce;

10. A gle, srete ga žena u odelu kurvinskom i lukavog srca,

11. Plaha i pusta, kojoj noge ne mogu stajati kod kuce,

12. Sad na polju, sad na ulici, kod svakog ugla vrebaše.

13. I uhvati ga, i poljubi ga, i bezobrazno rece mu:

14. Imam žrtve zahvalne, danas izvrših zavete svoje;

15. Zato ti izidoh na susret da te tražim, i nadoh te.

16. Nastrla sam odar svoj pokrivacem vezenim i prostirkama misirskim.

17. Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.

18. Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.

19. Jer mi muž nije kod kuce, otišao je na put daleki,

20. Uzeo je sa sobom tobolac novcani, vratice se kuci u odredeni dan.

21. Navrati ga mnogim recima, glatkim usnama odvuce ga.

22. Otide za njom odmah kao što vo ide na klanje i kao bezumnik u puto da bude karan,

23. Dokle mu strela ne probije jetru, kao što ptica leti u zamku ne znajuci da joj je o život.

24. Zato dakle, deco, poslušajte me, i pazite na reci usta mojih.

25. Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene, nemoj lutati po stazama njenim.

26. Jer je mnoge ranila i oborila, i mnogo je onih koje je sve pobila.

27. Kuca je njena put pakleni koji vodi u kleti smrtne.