Priče Solomunove 18

1. Covek samovoljan traži šta je njemu milo i meša se u svašta.

2. Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo.

3. Kad dode bezbožnik, dode i rug, i prekor sa sramotom.

4. Reci su iz usta covecijih duboka voda, izvor je mudrosti potok koji se razliva.

5. Nije dobro gledati bezbožniku ko je, da se ucini krivo pravom na sudu.

6. Usne bezumnikove pristaju u svadu, i usta njegova dozivaju boj.

7. Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj.

8. Reci su opadaceve kao izbijenih, ali silaze unutra u trbuh.

9. I ko je nemaran u poslu svom brat je raspikuci.

10. Tvrda je kula ime Gospodnje. K Njemu ce pobeci pravednik, i bice u visokom zaklonu.

11. Bogatstvo je bogatom jak grad i kao visok zid u njegovoj misli.

12. Pred propast podiže se srce coveka, a pre slave ide smernost.

13. Ko odgovara pre nego cuje, tome je ludost i sramota.

14. Duh coveciji snosi bol svoj; a duh oboren ko ce podignuti?

15. Srce razumnog coveka dobavlja znanje, i uho mudrih traži znanje.

16. Dar coveku širi mesto i vodi ga pred vlastelje.

17. Pravedan se cini ko je prvi u svojoj raspri, ali kad dode bližnji njegov, ispituje se.

18. Raspre prekida žreb, i izmedu silnih rasuduje.

19. Uvreden je brat kao tvrd grad, i svada je kao prevornica na dvoru.

20. Svakom se trbuh siti plodom usta njegovih, dohotkom od usna svojih siti se.

21. Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješce plod njegov.

22. Ko je našao ženu, našao je dobro i dobio ljubav od Gospoda.

23. Siromah govori moleci, a bogat odgovara oštro.

24. Ko ima prijatelja, valja da postupa prijateljski, jer ima prijatelja vernijih od brata.