Priče Solomunove 17
1. Bolji je zalogaj suvog hleba s mirom nego kuca puna poklane stoke sa svadom.
2. Razuman sluga bice gospodar nad sinom sramotnim i s bracom ce deliti nasledstvo.
3. Topionica je za srebro i pec za zlato, a srca iskušava Gospod.
4. Zao covek pazi na usne zle, a lažljivac sluša jezik pakostan.
5. Ko se ruga siromahu, sramoti Stvoritelja njegovog; ko se raduje nesreci, nece ostati bez kara.
6. Venac su starcima unuci, a slava sinovima oci njihovi.
7. Ne prilici bezumnom visoka beseda, a kamoli knezu lažljiva beseda.
8. Poklon je dragi kamen onome koji ga prima, kuda se god okrene napreduje.
9. Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje.
10. Ukor tišti razumnog vecma nego ludog sto udaraca.
11. Zao covek traži samo odmet, ali ce se ljut glasnik poslati na nj.
12. Bolje je da coveka srete medvedica kojoj su oteti medvedici, nego bezumnik u svom bezumlju.
13. Ko vraca zlo za dobro, nece se zlo odmaci od kuce njegove.
14. Ko pocne svadu, otvori ustavu vodi; zato pre nego se zametne, prodi se raspre.
15. Ko opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu.
16. Na šta je blago bezumnom u ruci kad nema razuma da pribavi mudrost?
17. U svako doba ljubi prijatelj, i brat postaje u nevolji.
18. Covek bezuman daje ruku i jamci se za prijatelja svog.
19. Ko miluje svadu, miluje greh; ko podiže uvis vrata svoja, traži pogibao.
20. Ko je opakog srca, nece naci dobra; i ko dvolici jezikom, pašce u zlo.
21. Ko rodi bezumna, na žalost mu je, niti ce se radovati otac ludoga.
22. Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti.
23. Bezbožnik prima poklon iz nedara da prevrati puteve pravdi.
24. Razumnom je na licu mudrost, a oci bezumniku vrljaju nakraj zemlje.
25. Žalost je ocu svom sin bezuman, i jad roditeljci svojoj.
26. Nije dobro globiti pravednika, ni da knezovi biju koga što je radio pravo.
27. Usteže reci svoje covek koji zna, i tiha je duha covek razuman.
28. I bezuman kad cuti, misli se da je mudar, i razuman, kad stiskuje usne svoje.