Priče Solomunove 1

1. Price Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,

2. Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reci razumne,

3. Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo,

4. Da se daje ludima razboritost, mladicima znanje i pomnjivost.

5. Mudar ce slušati i više ce znati, i razuman ce steci mudrost,

6. Da razume price i znacenje, reci mudrih ljudi i zagonetke njihove.

7. Pocetak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.

8. Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.

9. Jer ce biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.

10. Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj;

11. Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta;

12. Proždrecemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu;

13. Svakojakog blaga dobicemo, napunicemo kuce svoje plena;

14. Bacaceš žreb svoj s nama; jedan ce nam tobolac biti svima;

15. Sine moj, ne idi na put s njima, cuvaj nogu svoju od staze njihove.

16. Jer nogama svojim trce na zlo i hite da prolivaju krv.

17. Jer se uzalud razapinje mreža na oci svakoj ptici;

18. A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.

19. Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.

20. Premudrost vice na polju, na ulicama pušta glas svoj;

21. U najvecoj vrevi vice, na vratima, u gradu govori svoje besede;

22. Ludi, dokle cete ljubiti ludost? I podsmevacima dokle ce biti mio podsmeh? I bezumni, dokle ce mrzeti na znanje?

23. Obratite se na karanje moje; evo, izasucu vam duh svoj, kazacu vam reci svoje.

24. Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari,

25. Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;

26. Zato cu se i ja smejati vašoj nevolji, rugacu se kad dode cega se bojite;

27. Kad kao pustoš dode cega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dode, kad navali na vas nevolja i muka.

28. Tada ce me zvati, ali se necu odazvati; rano ce tražiti, ali me nece naci.

29. Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše;

30. Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.

31. Zato ce jesti plod od puteva svojih, i nasitice se saveta svojih.

32. Jer ce lude ubiti mir njihov, i bezumne ce pogubiti sreca njihova.

33. Ali ko me sluša boravice bezbrižno, i bice na miru ne bojeci se zla.