Priče Solomunove 14
1. Mudra žena zida kucu svoju, a luda svojim rukama raskopava.
2. Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
3. U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre cuvaju usta njihova.
4. Gde nema volova, ciste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.
5. Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.
6. Podsmevac traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naci.
7. Idi od coveka bezumnog, jer neceš cuti pametne reci.
8. Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.
9. Bezumnima je šala greh, a medu pravednima je dobra volja.
10. Srce svacije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.
11. Dom bezbožnicki raskopace se, a koliba pravednih cvetace.
12. Neki se put cini coveku prav, a kraj mu je put k smrti.
13. I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
14. Puteva svojih nasitice se ko je izopacenog srca, ali ga se kloni covek dobar.
15. Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
16. Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
17. Nagao covek cini bezumlje, a pakostan je covek mrzak.
18. Ludi nasleduje bezumlje, a razboriti vencava se znanjem.
19. Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.
20. Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
21. Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
22. Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera bice onima koji smišljaju dobro.
23. U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
24. Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
25. Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.
26. U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utocište.
27. Strah je Gospodnji izvor životu da se covek sacuva od prugala smrtnih.
28. U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
29. Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
30. Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
31. Ko cini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
32. Za zlo svoje povrgnuce se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.
33. Mudrost pociva u srcu razumnog coveka, a šta je u bezumnima poznaje se.
34. Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.
35. Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.