Priče Solomunove 6
1. Sine moj, kad se podjemciš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tudincu,
2. Vezao si se recima usta svojih, uhvatio si se recima usta svojih.
3. Zato ucini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.
4. Ne daj sna ocima svojim, ni vedama svojim drema.
5. Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke pticaru.
6. Idi k mravu, lenjivce, gledaj puteve njegove, i omudraj.
7. Nema vodu ni upravitelja ni gospodara;
8. I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu picu svoju.
9. Dokle ceš, lenjivce, ležati? Kad ceš ustati od sna svog?
10. Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš,
11. U tom ce doci siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan covek.
12. Covek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima;
13. Namiguje ocima, govori nogama, pokazuje prstima;
14. Svaka mu je opacina u srcu, kuje zlo svagda, zamece svadu.
15. Zato ce ujedanput doci pogibao njegova, casom ce se satrti i nece biti leka.
16. Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj:
17. Oci ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu,
18. Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trce na zlo,
19. Lažan svedok koji govori laž, i ko zamece svadu medu bracom.
20. Cuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje.
21. Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla.
22. Kuda god podeš, vodice te; kad zaspiš, cuvace te; kad se probudiš, razgovarace te;
23. Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje poucava;
24. Da te cuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuda.
25. Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu, i nemoj da te uhvati vedama svojim.
26. Jer sa žene kurve spada covek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu.
27. Hoce li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale?
28. Hoce li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže?
29. Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; nece biti bez krivice ko je se god dotakne.
30. Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, buduci gladan;
31. Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog.
32. Ali ko ucini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako cini;
33. Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati.
34. Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete;
35. Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako ceš i mnogo darova davati.