Priče Solomunove 2

1. Sine moj, ako primiš reci moje, i zapovesti moje sahraniš kod sebe,

2. Da pazi uho tvoje na mudrost, i prigneš srce svoje k razumu,

3. Ako prizoveš mudrost, i k razumu podigneš glas svoj,

4. Ako ga ustražiš kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustražiš;

5. Tada ceš razumeti strah Gospodnji, i poznanje Božije naci ceš.

6. Jer Gospod daje mudrost, iz Njegovih usta dolazi znanje i razum.

7. Cuva pravima šta doista jeste, štit je onima koji hode u bezazlenosti,

8. Da bi se držali staza pravih, a On cuva put svetaca svojih.

9. Tada ceš razumeti pravdu i sud i šta je pravo, i svaki dobri put.

10. Kad dode mudrost u srce tvoje, i znanje omili duši tvojoj,

11. Pomnjivost ce paziti na te, razum ce te cuvati,

12. Izbavljajuci te od zla puta, od ljudi koji govore opake stvari,

13. Koji ostavljaju prave pute da idu putevima mracnim,

14. Koji se raduju zlo cineci, i igraju u zlim opacinama;

15. Kojih su putevi krivi, i sami su opaki na stazama svojim;

16. Izbavljajuci te od žene tude, od tudinke, koja laska svojim recima,

17. Koja ostavlja vodu mladosti svoje, i zaboravlja zavet Boga svog.

18. Jer k smrti vodi dom njen, i k mrtvima staze njene.

19. Ko god ude k njoj ne vraca se, niti izlazi na put životni.

20. Zato hodi putem dobrih, i drži se staza pravednickih.

21. Jer ce pravednici nastavati na zemlji, i bezazleni ce ostati na njoj.

22. A bezbožni ce se istrebiti sa zemlje, i bezakonici ce se išcupati iz nje.