Knjiga o sudijama 7
1. I urani Jeroval, to je Gedeon, i sav narod što beše s njim, i stadoše u logor kod izvora Aroda; a vojska madijanska beše mu sa severa kraj gore Moreha u dolini.
2. A Gospod rece Gedeonu: Mnogo je naroda s tobom, zato im necu dati Madijane u ruke, da se ne bi hvalio Izrailj suprot meni govoreci: Moja me ruka izbavi.
3. Nego sada oglasi da cuje narod i reci: Ko se boji i koga je strah, neka se vrati i nek ide odmah ka gori Galadu. I vrati se iz naroda dvadeset i dve hiljade; a deset hiljada osta.
4. Opet rece Gospod Gedeonu: Još je mnogo naroda; svedi ih na vodu, i onde cu ti ih prebrati; za kog ti god kažem: Taj neka ide s tobom, neka ide s tobom; a za koga ti god kažem: Taj neka ne ide s tobom, neka ne ide.
5. I svede narod na vodu; a Gospod rece Gedeonu: Koji stane laptati jezikom vodu, kao što lapce pas, metni ga na stranu; tako i svakog koji klekne na kolena da pije.
6. I onih koji laptaše, rukom svojom k ustima prinesavši vodu, beše tri stotine ljudi; a sav ostali narod klece na kolena svoja da piju vode.
7. Tada rece Gospod Gedeonu: S tih trista ljudi koji laptaše vodu izbavicu vas i predacu ti u ruke Madijane; neka dakle odlazi sav ovaj narod svako na svoje mesto.
8. I narod uze brašnjenice i trube; i Gedeon otpusti sve ljude Izrailjce da idu svaki u svoj šator, a onih trista ljudi zadrža. A logor madijanski beše niže njega u dolini.
9. I onu noc rece mu Gospod: Ustani, sidi u logor, jer ti ga dadoh u ruke.
10. Ako li se bojiš sam sici, sidi u logor sa Furom momkom svojim,
11. I cuceš šta govore, pa ce ti osiliti ruke i udariceš na logor. I side on i Fura momak njegov do kraja vojske koja beše u logoru.
12. A Madijani i Amalici i sav narod istocni ležahu po dolini kao skakavci, tako ih beše mnogo; i kamilama njihovim ne beše broja; beše ih mnogo kao peska po bregu morskom,
13. I kad dode Gedeon, a to jedan pripovedaše drugu svom san i govoraše: Gle usnih, a to pecen hleb jecmen kotrljaše se k logoru madijanskom i dode do šatora i stade udarati o njih, te padahu, i ispremeta ih, i popadaše šatori.
14. A drug mu odgovori i rece: To nije drugo nego mac Gedeona sina Joasovog coveka Izrailjca; predao mu je u ruke Bog Madijane i sav ovaj logor.
15. I kad Gedeon cu kako onaj pripovedi san i kako ga ovaj istumaci, pokloni se i vrati se u logor izrailjski i rece: Ustajte, jer vam dade Gospod u ruke logor madijanski.
16. Potom razdeli trista ljudi u tri cete, i dade svakome po trubu u ruku i po prazan žban i po luc u žban.
17. I rece im: Na mene gledajte, pa tako cinite; gle, je cu doci na kraj logora, pa šta ja ušcinim, to cinite.
18. Kad ja zatrubim u trubu i svi koji budu sa mnom, tada i vi zatrubite u trube oko svega logora, i vicite: Mac Gospodnji i Gedeonov.
19. I dode Gedeon i sto ljudi što behu s njim na kraj logora, u pocetak srednje straže, istom behu promenili stražu; a oni zatrubeše u trube i polupaše žbanove koje imahu u rukama.
20. Tako tri cete zatrubiše u trube i polupaše žbanove, i držahu u levoj ruci luceve a u desnoj trube trubeci, i povikaše: Mac Gospodnji i Gedeonov.
21. I stadoše svaki na svom mestu oko vojske; a sva se vojska smete i stadoše vikati i bežati.
22. A kad zatrubiše u trube onih tri stotine, Gospod obrati mac svakome na druga njegovog po svemu logoru, te pobeže vojska do Vet-Asete, u Zererat, do obale avel-meolske kod Tavata.
23. A Izrailjci iz plemena Neftalimovog i Asirova i iz svega plemena Manasijinog stekoše se i goniše Madijane.
24. I Gedeon posla glasnike po svoj gori Jefremovoj govoreci: Sidite pred Madijane i uhvatite im vode do Vetvare duž Jordana. I stekoše se svi ljudi iz plemena Jefremovog i uhvatiše vode do Vetvare duž Jordana.
25. I uhvatiše dva kneza madijanska, Oriva i Ziva, i ubiše Oriva na steni Orivovoj, a Ziva ubiše kod tesnaca Zivovog; i goniše Madijane, i donesoše glavu Orivovu i Zivovu ka Gedeonu preko Jordana.