Knjiga o sudijama 19
1. I u to vreme, kad ne beše cara u Izrailju, beše jedan Levit koji življaše kao došljak kraj gore Jefremove, i uze inocu iz Vitlejema Judinog.
2. A inoca njegova cinjaše preljubu kod njega, pa otide od njega kuci oca svog u Vitlejem Judin, i osta onde cetiri meseca.
3. A muž njen usta i otide za njom da joj lepo govori i da je dovede natrag, imajuci sa sobom momka svog, i dva magarca; i ona ga uvede u kucu oca svog, i kad ga vide otac njen obradova se dolasku njegovom.
4. I ustavi ga tast njegov, otac mladicin, i osta kod njega tri dana, i onde jedahu i pijahu i nocivahu.
5. A cetvrti dan kad ustaše rano, usta i on da ide; ali otac mladicin rece zetu svom: Potkrepi srce svoje zalogajem hleba, pa onda idite.
6. I tako sedoše i sedoše obojica zajedno i napiše se; pa rece otac mladicin mužu: Hajde ostani još nocas, i budi veseo.
7. Ali covek usta da ide; ali tast njegov navali na nj, te opet noci onde.
8. Potom urani petog dana da ide; i rece mu otac mladicin: Potkrepi srce svoje. I jeduci zajedno zabaviše se dokle i dan naže.
9. Tada usta covek da ide, on i inoca mu i momak; a tast njegov, otac mladicin, rece mu: Eto, dan je vec nagao, vece je, prenocite ovde; eto dockan je, prenoci ovde, i budi veseo, pa sutra uranite na put, i idi k svom šatoru.
10. Ali covek ne hte nociti; nego usta i pode; i dode do Jevusa, a to je Jerusalim, i s njim dva magarca natovarena i inoca njegova.
11. A kad behu blizu Jevusa, dan beše nagao vrlo, pa rece sluga gospodaru svom: Hajde brže da se svratimo u taj grad Jevus, i tu da nocimo.
12. A gospodar mu rece: Necemo svrtati u tud grad, koji nije sinova Izrailjevih, nego cemo ici do Gavaje.
13. Još rece momku svom: Hajde brže da stignemo u koje od tih mesta i da nocimo u Gavaji ili u Rami.
14. I minuše onuda i otidoše; i sunce ih zade blizu Gavaje Venijaminove.
15. I okretoše onamo da otidu i prenoce u Gavaji, i kad ude, sede na ulici gradskoj; i ne bi nikoga da ih primi u kucu da prenoce.
16. I gle, jedan starac vracaše se s posla svog iz polja uvece, a beše iz gore Jefremove i življaše kao došljak u Gavaji; a ljudi onog mesta behu sinovi Venijaminovi.
17. I on podigavši oci svoje ugleda onog coveka putnika na ulici gradskoj; i rece mu starac: Kuda ideš? I otkuda ideš?
18. A on mu odgovori: Idemo do Vitlejema Judinog do na kraj gore Jefremove; odande sam, pa sam išao do Vitlejema Judinog, a sada idem k domu Gospodnjem i nema nikoga da me primi u kucu.
19. A imamo i slame i pice za magarce svoje, i hleba i vina za se i za sluškinju tvoju i za momka koji je sa slugom tvojim imamo svega dosta.
20. A starac mu rece: Budi miran; šta ti god nedostaje, ja cu se starati za to; samo nemoj nociti na ulici.
21. I uvede ga u svoju kucu, i položi magarcima; potom opraše noge, i jedoše i piše.
22. A kad se razveseliše, gle, ljudi onog grada, bezakonici, opkoliše kucu, i stadoše lupati u vrata, i rekoše starcu, gospodaru od kuce, govoreci: Izvedi tog coveka što je ušao u tvoju kucu, da ga poznamo.
23. I izašav k njima onaj covek, gospodar od kuce, rece im: Ne, braco, ne cinite zlo; kad je covek ušao u moju kucu, ne cinite to bezumlje.
24. Evo kci moja devojka i inoca njegova, njih cu vam izvesti, pa njih osramotite i cinite s njima šta vam je volja, samo coveku ovom ne cinite to bezumlje.
25. Ali ga ne hteše poslušati oni ljudi; tada onaj covek uze inocu svoju i izvede je napolje k njima, i oni je poznaše, i zlostaviše je celu noc do zore, i pustiše je kad zora zabele.
26. I došavši žena u zoru pade kod vrata od kuce onog coveka gde beše gospodar njen, i leža dokle se ne rasvanu.
27. A gospodar njen usta ujutru, i kad otvori vrata i izade da ide svojim putem, a to žena inoca njegova ležaše na vratima kucnim, i ruke joj na pragu.
28. I rece joj: Ustani da idemo. Ali ne bi odgovora; tada je metnu na magarca, i ustavši covek pode u mesto svoje,
29. I došav kuci svojoj uze mac, i uze inocu svoju i isece je s kostima na dvanaest komada i razasla u sve krajeve Izrailjeve.
30. I ko god vide govoraše: Nije se ucinilo niti se videlo takvo šta otkad izidoše sinovi Izrailjevi iz Misira do danas. Promislite o tom i vecajte i govorite.