Knjiga o sudijama 20
1. Tada izidoše svi sinovi Izrailjevi, i sabra se sav narod jednodušno, od Dana do Virsaveje i do zemlje Galadove, ka Gospodu u Mispu.
2. I glavari svega naroda, svih plemena Izrailjevih, dodoše na zbor naroda Božjeg, cetiri stotine hiljada ljudi pešaka koji mahahu macem.
3. A sinovi Venijaminovi cuše da su sinovi Izrailjevi otišli u Mispu. Sinovi Izrailjevi rekoše: Kažite kako se dogodilo to zlo.
4. A Levit, muž ubijene žene odgovori i rece: Dodoh s inocom svojom u Gavaju Venijaminovu da prenocim.
5. A Gavajani ustaše na me, opkoliše me u kuci nocu, i hteše me ubiti; i inocu moju zlostaviše tako da umre.
6. Zato uzevši inocu svoju isekoh je na komade i razaslah je u sve krajeve nasledstva Izrailjevog; jer uciniše grdilo i sramotu u Izrailju.
7. Eto, vi ste svi sinovi Izrailjevi; promislite i vecajte.
8. A sav narod usta jednodušno i rece: Da ne idemo nijedan k šatoru svom, i ni jedan da se ne vraca kuci svojoj.
9. Nego ovo da ucinimo Gavaji: Da bacimo žreb za nju.
10. Da uzmemo po deset ljudi od stotine po svim plemenima Izrailjevim, i po stotinu od hiljade, i po hiljadu od deset hiljada, da donese hranu narodu, a on da ide da ucini Gavaji Venijaminovoj kako je zaslužila grdilom koje je ucinila Izrailju.
11. I skupi se sav narod Izrailjev na onaj grad složivši se jednodušno.
12. Tada poslaše plemena Izrailjeva ljude u sve porodice Venijaminove, i poruciše im: Kakvo se to zlo ucini medu vama?
13. Sada dajte te bezakonike što su u Gavaji, da ih pogubimo i izvadimo zlo iz Izrailja. Ali ne hteše sinovi Venijaminovi poslušati bracu svoju, sinove Izrailjeve.
14. Nego se skupiše sinovi Venijaminovi iz svojih mesta u Gavaju da izidu da se biju sa sinovima Izrailjevim.
15. I nabroja se u to vreme sinova Venijaminovih iz njihovih gradova dvadeset i šest hiljada ljudi koji mahahu macem osim stanovnika gavajskih, kojih beše na broj sedam stotina ljudi odabranih.
16. U svem tom narodu beše sedam stotina ljudi odabranih, koji behu levaci, i svaki gadaše kamenom iz pracke u dlaku ne promašujuci.
17. A ljudi Izrailjaca nabroja se osim sinova Venijaminovih cetiri stotine hiljada ljudi koji mahahu macem, samih vojnika.
18. I ustavši otidoše k domu Boga Silnoga, i upitaše Boga i rekoše sinovi Izrailjevi: Ko ce izmedu nas ici prvi u boj na sinove Venijaminove? A Gospod rece: Juda nek ide prvi.
19. Potom ustavši rano sinovi Izrailjevi stadoše u logor prema Gavaji.
20. I izidoše sinovi Izrailjevi u boj na sinove Venijaminove, i uvrstaše se sinovi Izrailjevi da udare na Gavaju.
21. A sinovi Venijaminovi izidoše iz Gavaje, i povaljaše po zemlji izmedu Izrailjaca u onaj dan dvadeset i dve hiljade ljudi.
22. Ali se narod sinova Izrailjevih oslobodi, te se opet uvrstaše na istom mestu gde se behu uvrstali prvog dana.
23. Jer sinovi Izrailjevi otidoše te plakaše pred Gospodom do vecera, i upitaše Gospoda govoreci: Hocemo li opet izaci u boj na sinove Venijamina brata svog? A Gospod im rece: Izidite na njih.
24. I izidoše sinovi Izrailjevi na sinove Venijaminove drugi dan.
25. I sinovi Venijaminovi izidoše pred njih iz Gavaje drugi dan; i povaljaše po zemlji izmedu sinova Izrailjevih opet osamnaest hiljada ljudi, koji svi mahahu macem.
26. Tada svi sinovi Izrailjevi i sav narod izidoše i dodoše k domu Boga Silnoga, i plakaše i stajaše onde pred Gospodom, i postiše se onaj dan do vecera, i prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne pred Gospodom.
27. Pa upitaše sinovi Izrailjevi Gospoda; jer onde beše kovceg zaveta Božjeg u ono vreme;
28. I Fines sin Eleazara sina Aronovog stajaše pred njim u ono vreme. I rekoše: Hocemo li opet izaci u boj na sinove Venijamina brata svog ili cemo se okaniti? A Gospod im rece: Izidite, jer cu ih sutra predati vama u ruke.
29. Tada namesti Izrailj zasede oko Gavaje.
30. I sinovi Izrailjevi izidoše treci dan na sinove Venijaminove, i uvrstaše se prema Gavaji kao prvom i drugom.
31. A sinovi Venijaminovi izašavši pred narod odvojiše se od grada, i stadoše biti i seci narod kao prvom i drugom po putevima, od kojih jedan ide k domu Boga Silnoga a drugi u Gavaju, i po polju, i ubiše do trideset ljudi iz Izrailja.
32. I rekoše sinovi Venijaminovi: Padaju pred nama kao pre. A sinovi Izrailjevi rekoše: Da bežimo da ih otrgnemo od grada na puteve.
33. Tada svi sinovi Izrailjevi kretoše se sa svog mesta i uvrstaše se u Val-Tamaru; i zasede Izrailjeve iskociše iz mesta svog, iz luka gavajskih.
34. I dode na Gavaju deset hiljada ljudi izabranih iz svega Izrailja, i boj posta žešci, a oni ne opaziše da ce ih zlo zadesiti.
35. I Gospod pobi Venijamina pred Izrailjem, i sinovi Izrailjevi pogubiše onaj dan od sinova Venijaminovih dvadeset i pet hiljada i sto ljudi, koji svi macem mahahu.
36. I sinovi Venijaminovi videše da su nadbijeni: jer sinovi Izrailjevi uzmakoše ispred sinova Venijaminovih uzdajuci se u zasede koje behu namestili kod Gavaje;
37. A oni što behu u zasedi navališe brže u Gavaju, i ušavši isekoše sve po gradu oštrim macem.
38. A behu sinovi Izrailjevi ugovorili s onima u zasedi da za znak zapale vatru da se digne velik dim iz grada.
39. Tako sinovi Izrailjevi stadoše bežati iz boja, a sinovi Venijaminovi poceše ubijati, i isekoše do trideset ljudi izmedu sinova Izrailjevih govoreci: Doista padaju pred nama kao u predašnjem boju.
40. Ali kad se plamen i dim kao stub diže iz grada, obazreše se sinovi Venijaminovi, i gle, oganj se iz grada dizaše do neba.
41. Tada se vratiše sinovi Izrailjevi, a sinovi Venijaminovi smetoše se videci da ih je zlo zadesilo;
42. I pobegoše ispred sinova Izrailjevih k pustinji; ali ih vojska gonjaše, i koji iz gradova izlažahu, biše ih medu sobom.
43. Tako opkoliše sinove Venijaminove, goniše ih, tlaciše ih od Menuje do Gavaje k istoku.
44. I pogibe sinova Venijaminovih osamnaest hiljada ljudi, samih junaka.
45. A onih što se okretoše i pobegoše u pustinju k steni Rimonu, napabirciše ih po putevima pet hiljada ljudi, i teraše ih do Gidoma i pobiše ih dve hiljade ljudi.
46. I tako svega pogibe onaj dan sinova Venijaminovih dvadeset i pet hiljada ljudi koji mahahu macem, sve samih junaka.
47. I beše šest stotina ljudi koji se okretoše i utekoše u pustinju k steni Rimonu, i ostaše na steni Rimonu cetiri meseca.
48. Potom sinovi Izrailjevi vrativši se k sinovima Venijaminovim isekoše oštrim macem i ljude po gradovima i stoku i šta se god nade; i sve gradove koji ostaše popališe ognjem.