Knjiga o sudijama 11
1. A Jeftaj od Galada beše hrabar junak, ali sin jedne kurve, s kojom Galad rodi Jeftaja.
2. Ali Galadu i žena njegova rodi sinove, pa kad dorastoše sinovi te žene, oteraše Jeftaja rekavši mu: Neceš imati nasledstvo u domu oca našeg, jer si sin druge žene.
3. Zato pobeže Jeftaj od brace svoje, i nastani se u zemlji Tovu; i stekoše se k njemu ljudi praznovi, i idahu s njim.
4. A posle nekog vremena zavojštiše sinovi Amonovi na Izrailja;
5. I kad zavojštiše sinovi Amonovi na Izrailja, otidoše starešine galadske da dovedu Jeftaja iz zemlje Tova.
6. I rekoše Jeftaju: Hodi i budi nam vojvoda, da vojujemo sa sinovima Amonovim.
7. A Jeftaj rece starešinama galadskim: Ne mrzite li vi na me, i ne isteraste li me iz doma oca mog? Što ste dakle došli k meni sada kad ste u nevolji?
8. A starešine galadske rekoše Jeftaju: Zato smo sada došli opet k tebi da podeš s nama i da vojuješ sa sinovima Amonovim i da nam budeš poglavar svima koji živimo u Galadu.
9. A Jeftaj rece starešinama galadskim: Kad hocete da me odvedete natrag da vojujem sa sinovima Amonovim, ako mi ih da Gospod, hocu li vam biti poglavar?
10. A starešine galadske rekoše Jeftaju: Gospod neka bude svedok medu nama, ako ne ucinimo kako si kazao.
11. Tada otide Jeftaj sa starešinama galadskim, i narod ga postavi poglavarem i vojvodom nad sobom: i Jeftaj izgovori pred Gospodom u Mispi sve reci koje beše rekao.
12. Potom posla Jeftaj poslanike k caru sinova Amonovih, i poruci: Šta imaš ti sa mnom, te si dopao k meni da ratuješ po mojoj zemlji?
13. A car sinova Amonovih rece poslanicima Jeftajevim: Što je uzeo Izrailj moju zemlju kad dode iz Misira, od Ariona do Javoka i do Jordana; sada dakle vrati mi je s mirom.
14. Ali Jeftaj posla opet poslanike k caru sinova Amonovih..
15. I poruci mu: Ovako veli Jeftaj: Nije uzeo Izrailj zemlje moavske ni zemlje sinova Amonovih.
16. Nego izašavši iz Misira prede Izrailj preko pustinje do Crvenog Mora i dode do Kadisa.
17. I posla Izrailj poslanike k caru edomskom i rece: Pusti da prodem kroz tvoju zemlju. Ali ne posluša car edomski. Posla takode k caru moavskom:, ali ni on ne hte. I tako staja Izrailj u Kadisu.
18. Potom iduci preko pustinje obide zemlju edomsku i zemlju moavsku, i došavši s Istoka zemlji moavskoj stade u logor s one strane Ariona; ali ne predoše preko mede moavske, jer Arion beše meda moavska.
19. Nego posla Izrailj poslanike k Sionu caru amorejskom, caru esevonskom, i rece mu Izrailj; dopusti nam da prodemo kroz tvoju zemlju do svog mesta.
20. Ali Sion ne verova Izrailju da ga pusti da prede preko mede njegove, nego Sion skupi sav svoj narod i stadoše u logor u Jasi, i pobi se sa Izrailjem.
21. A Gospod Bog Izrailjev predade Siona i sav narod njegov u ruke sinovima Izrailjevim, te ih pobiše; i zarobi Izrailj svu zemlju Amoreja, koji življahu u onoj zemlji.
22. Zadobiše svu zemlju amorejsku od Ariona do Javoka, i od pustinje do Jordana.
23. Tako je dakle Gospod Bog Izrailjev oterao Amoreje ispred naroda svog Izrailja, pa ti li hoceš da je zemlja njihova tvoja?
24. Nije li tvoje ono što ti da da je tvoje Hemos bog tvoj? Tako koga god Gospod Bog naš otera ispred nas, onog je zemlja naša.
25. Ili si ti po cem bolji od Valaka sina Seforovog cara moavskog? Je li se on kad svadao s Izrailjem? Je li kad vojevao s nama?
26. Izrailj živi u Esevonu i u selima njegovim i u Aroiru i selima njegovim i po svim gradovima duž Arnona tri stotine godina; zašto ne oteste za toliko vremena.
27. I tako nisam ja tebi skrivio, nego ti meni ciniš zlo ratujuci na me. Gospod sudija nek sudi danas izmedu sinova Izrailjevih i sinova Amonovih.
28. Ali car sinova Amonovih ne posluša reci koje mu poruci Jeftaj.
29. I side na Jeftaja duh Gospodnji, te prode kroz Galad i kroz Manasiju, prode i Mispu galadsku, i od Mispe galadske dode o sinova Amonovih.
30. I zavetova Jeftaj zavet Gospodu i rece: Ako mi daš sinove Amonove u ruke,
31. Šta god izide na vrata iz kuce moje na susret meni, kad se vratim zdrav od sinova Amonovih, bice Gospodnje, i prinecu na žrtvu paljenicu.
32. I tako dode Jeftaj do sinova Amonovih da se bije s njima; i Gospod mu ih dade u ruke.
33. I pobi ih od Aroira pa do Minita u dvadeset gradova i do ravnice vinogradske u boju vrlo velikom; i sinovi Amonovi biše pokoreni pred sinovima Izrailjevim.
34. A kad se vracaše Jeftaj kuci svojoj u Mispu, gle, kci njegova izide mu na susret s bubnjevima i sviralama; ona mu beše jedinica, i osim nje ne imaše ni sina ni kceri.
35. Pa kad je ugleda, razdre haljine svoje i rece: Ah kceri moja! Vele li me obori! Ti si od onih što me cvele; jer sam otvorio usta svoja ka Gospodu i ne mogu poreci.
36. A ona mu rece: Oce moj, kad si otvorio usta svoja ka Gospodu, ucini mi, kako je izašlo iz usta tvojih, kad te je Gospod osvetio od neprijatelja tvojih, sinova Amonovih.
37. Još rece ocu svom: Ucini mi ovo: ostavi me do dva meseca da otidem da se popnem na gore da oplacem svoje devojaštvo s drugama svojim.
38. A on joj rece: Idi. I pusti je na dva meseca, i ona otide s drugama svojim i oplakiva devojaštvo svoje po gorama.
39. A kad prodoše dva meseca, vrati se k ocu svom; i on svrši na njoj zavet svoj koji beše zavetovao. A ona ne pozna coveka. I posta obicaj u Izrailju
40. Da od godine do godine idu kceri Izrailjeve da placu za kcerju Jeftaja od Galada, cetiri dana u godini.