Knjiga o sudijama 18
1. U to vreme ne beše cara u Izrailju, i u to vreme pleme Danovo tražaše sebi nasledstvo gde bi nastavalo, jer mu dotada ne beše dopalo nasledstvo medu plemenima Izrailjevim.
2. Zato poslaše sinovi Danovi iz porodice svoje pet ljudi izmedu sebe, hrabre ljude od Saraje i Estaola, da uhode zemlju i dobro razmotre, i rekoše im: Idite, razmotrite zemlju. I oni otidoše u goru Jefremovu u kucu Mišinu i zanociše onde.
3. I kad behu kod kuce Mišine, poznaše glas onog mladica Levita, i svrativši se onamo rekoše mu: Ko te dovede ovamo? I šta radiš tu? I šta ceš tu?
4. A on im rece: Tako i tako ucini mi Miha, i najmi me da mu budem sveštenik.
5. A oni mu rekoše: Upitaj Boga da znamo hoce li nam biti srecan put na koji podosmo.
6. A sveštenik im rece: Idite s mirom; po volji je Gospodu put kojim idete.
7. I tako pošavši onih pet ljudi dodoše u Lais, i videše tamošnji narod gde živi bez straha po obicaju sidonskom, mirno i bez straha, i da nema nikoga u zemlji ko bi im cim god dosadivao ili otimao vlast, i da su daleko od Sidonjana niti imaju šta s kim.
8. Pa kad se vratiše k braci svojoj u Saraju i Estaol, rekoše im braca: Šta je?
9. A oni rekoše: Ustajte da idemo na njih; jer videsmo zemlju, i vrlo je dobra. I vi ne marite? Nemojte se leniti, nego pohitajte da uzmete zemlju.
10. Kad dodete, doci cete k narodu bezbrižnom i u zemlju prostranu; jer je predade Bog u naše ruke; to je mesto gde nema nedostataka ni u cem što ima na zemlji.
11. Tada podoše odande iz Saraje i Estaola šest stotina ljudi od porodice Danove naoružanih.
12. I otišavši stadoše u logor kod Kirijat-Jarima u Judi; zato se prozva ono mesto Mahane-Dan do danas, i jeste iza Kirijat-Jarima.
13. A odande pošavši u goru Jefremovu dodoše u kucu Mišinu.
14. Tada progovoriše petorica što behu išli da uhode zemlju laisku, i rekoše braci svojoj: Znate li da u ovim kucama ima oplecak i likovi, i lik rezan i lik liven? Sada dakle gledajte šta cete raditi.
15. A oni svrativši se onamo udoše u kucu gde beše mladic Levit, u kucu Mišinu, i upitaše ga za zdravlje.
16. A šest stotina ljudi naoružanih od sinova Danovih stadoše pred vratima.
17. A pet ljudi što behu išli da uhode zemlju otišavši udoše i uzeše lik rezan i oplecak i likove i lik liven; a sveštenik stajaše na vratima sa šest stotina ljudi naoružanih.
18. I oni što udoše u kucu Mišinu kad uzeše lik rezani, oplecak, likove i lik liveni, sveštenik im rece: Šta radite?
19. A oni mu rekoše: Cuti, metni ruku na usta, pa hajde s nama, i budi nam otac i sveštenik. Šta ti je bolje, biti sveštenik kuci jednog coveka ili biti sveštenik plemenu i porodici u Izrailju?
20. I sveštenik se obradova u srcu, i uze oplecak i likove i lik rezani, i ude medu narod.
21. I okrenuvši se podoše pustivši decu i stoku i zaklade napred.
22. A kad behu daleko od kuce Mišine, onda ljudi koji življahu u kucama blizu kuce Mišine skupiše se i podoše u poteru za sinovima Danovim.
23. I vikaše za sinovima Danovim, a oni obazrevši se rekoše Miši: Šta ti je, te si skupio tolike ljude?
24. A on rece: Uzeli ste moje bogove koje sam nacinio, i sveštenika, pa otidoste. Šta još imam? Pa još kažete: Šta ti je?
25. A sinovi Danovi rekoše mu: Nemoj da ti se cuje glas za nama, da ne bi udarili na vas ljudi gnevni, te ceš izgubiti dušu svoju i dušu doma svog.
26. I sinovi Danovi otidoše svojim putem, a Miha, videci da su jaci od njega vrati se i otide kuci svojoj.
27. I oni uzevši šta beše nacinio Miha, i sveštenika, kog imaše, dodoše u Lais k narodu mirnom i bezbrižnom; pa ih isekoše oštrim macem, a grad upališe ognjem.
28. I ne beše nikoga da ih izbavi; jer behu daleko od Sidona i ne imahu ništa ni s kim; a grad beše u dolini koja je kod Vet-Reova. Posle sazidaše grad i naseliše se u njemu.
29. I nazvaše grad Dan po imenu Dana oca svog, koji se rodi Izrailju; a pre se grad zvaše Lais.
30. I sinovi Danovi namestiše sebi onaj lik rezani; a Jonatan sin Girsona Manasijinog i sinovi njegovi behu sveštenici plemenu Danovom dokle se god ne iseli iz zemlje.
31. I namešten im stajaše onaj lik rezani, koji nacini Miha, za sve vreme dokle dom Božji beše u Silomu.