Knjiga o sudijama 2
1. I dode andeo Gospodnji od Galgala u Vokim i rece: Izveo sam vas iz Misira i doveo vas u zemlju za koju sam se zakleo ocima vašim; i rekoh: Necu pokvariti zavet svoj s vama doveka.
2. A vi ne hvatajte veru sa stanovnicima te zemlje, oltare njihove raskopajte. Ali ne poslušaste glas moj. Šta ste to ucinili?
3. Zato i ja rekoh: Necu ih odagnati ispred vas, nego ce vam biti kao trnje, i bogovi njihovi bice vam zamka.
4. A kad izgovori andeo Gospodnji ove reci svim sinovima Izrailjevim, narod podiže glas svoj i plaka.
5. Zato prozvaše ono mesto Vokim; i onde prinesoše žrtve Gospodu.
6. A Isus raspusti narod, i razidoše se sinovi Izrailjevi svaki na svoje nasledstvo, da naslede zemlju.
7. I služi narod Gospodu svega veka Isusovog i svega veka starešina koji živeše dugo iza Isusa koje behu videle sva velika dela Gospodnja što ucini Izrailju.
8. Ali umre Isus sin Navin sluga Gospodnji, kad mu beše sto i deset godina.
9. I pogreboše ga u medama nasledstva njegovog u Tamnat-Aresu u gori Jefremovoj sa severa gori Gasu.
10. I sav onaj naraštaj pribra se k ocima svojim, i nasta drugi naraštaj iza njih, koji ne poznavaše Gospoda ni dela koja je ucinio Izrailju.
11. I sinovi Izrailjevi, ciniše što je zlo pred Gospodom, i služiše Valima.
12. I ostaviše Gospoda Boga otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje misirske, i podoše za drugim bogovima izmedu bogova onih naroda koji behu oko njih, i klanjaše im se, i razgneviše Gospoda.
13. I ostaviše Gospoda, i služiše Valu i Astarotama.
14. I razgnevi se Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke ljudima koji ih plenjahu, i prodade ih u ruke neprijateljima njihovim unaokolo, i ne mogaše se više držati pred neprijateljima svojim.
15. Kud god polažahu, ruka Gospodnja beše protiv njih na zlo, kao što beše rekao Gospod i kao što im se beše zakleo Gospod; i behu u velikoj nevolji.
16. Tada im Gospod podizaše sudije, koji ih izbavljahu iz ruku onih što ih plenjahu.
17. Ali ni sudija svojih ne slušaše, nego ciniše preljubu za drugim bogovima, i klanjaše im se; brzo zadoše s puta kojim idoše oci njihovi slušajuci zapovesti Gospodnje; oni ne ciniše tako.
18. I kad im Gospod podizaše sudije, beše Gospod sa svakim sudijom, i izbavljaše ih iz ruku neprijatelja njihovih svega veka sudijinog; jer se sažali Gospod radi njihovog uzdisanja na one koji im krivo cinjahu i koji ih cveljahu.
19. A kad sudija umre, oni se vracahu opet i bivahu gori od otaca svojih iduci za bogovima drugim i služeci im i klanjajuci im se; ne ostavljahu se dela svojih niti puteva svojih opakih.
20. Zato se raspali gnev Gospodnji na Izrailja, i rece: Kad je taj narod prestupio moj zavet koji sam zapovedi ocima njihovim, i ne poslušaše glas moj,
21. Ni ja necu više nijednoga goniti ispred njih izmedu naroda koje ostavi Isus kad umre,
22. Da njima kušam Izrailja hoce li se držati puta Gospodnjeg hodeci po njemu, kao što su se držali oci njihovi, ili nece.
23. I Gospod ostavi te narode i ne izagna ih odmah ne predavši ih u ruke Isusu.